Турско-јерменско питање

На генералном заседању Европског парламента 28. септембра 2005. године, поред одлуке којом је препоручен почетак преговора о прикључењу Турске ЕУ, донесена је и декларација (додуше, необавезујућа) у којој се захтева од Турске да, пре уласка у ЕУ, призна грчки део Кипра као и признање да је пред крај Првог светског рата извршила геноцид над Јерменима. Овај предлог изнели су француски социјалисти. У самој Француској, донет је закон по којем се турски масакр Јермена 1915. године квалификује као геноцид и тиме је Француска постала једина држава која је званично стала уз Јермене који покушавају да убеде свет да су Турци пре више од осам деценија извршили геноцид над њиховим народом. САД су суздржане, због значајних интереса које имају у Турској, а Русија је негде на пола пута. Тако засад део историје овог старог хришћанског народа остаје неразјашњен због тренутних политичких односа.

Турски премијер Реџеп Тајип Ердоган је, после ове одлуке Европског парламента, у изјави за медије нагласио да то нема утицаја на турски процес интеграције са ЕУ и да она неће утицати на европски пут Турске.

Масовно убијање Јермена веома је осетљива тема у Турској, а власти у Анкари одбијају да прихвате израз "геноцид". Они који користе ову реч могу бити кривично гоњени на основу одредбе која постоји у турском закону, а односи се на повреду националног карактера. Тако је и државно тужилаштво у Истанбулу подигло оптужницу против Орхана Памука, угледног турског књижевника и добитника Нобелове награде и немачке "Награде мира" због "јавног понижавања свега што је турско". Наиме, Памук је почетком прошле године дао интервју једном швајцарском листу у којем је, између осталог, рекао да је "у Турској убијено 30.000 Курда и милион Јермена. Са страхотама које су се догодиле мора се додуше даље живети, али о томе се мора говорити", изјавио је тада књижевник Памук.

Док Јермени инсистирају да се њихово страдање класификује баш као геноцид и износе податке да их је у Отоманском царству страдало више од милион, Турска то одбија, тврдећи да су, током цивилног сукоба, на обе стране изгинуле стотине хиљада људи.

Новинар државне телевизије у Истанбулу Зефер Арапкирли поводом овог проблема је изјавио: "Ово је озбиљна оптужба против наше земље. Свака земља би требало да преиспита своју прошлост и да расветли мрачне стране своје историје, али није добро безусловно оптужити једну земљу да је извршила геноцид, што она није. Турска влада и турски народ само се залажу за отварање наших, као и јерменских архива. Онда би требало да се покрене расправа о овом питању на научним и историјским основама. Сви знају да је било неких сукоба и злочина од стране званичника отоманског царства".

Занимљиво је да борбу за признање геноцида не води толико сама Јерменија, већ више Јермени у дијаспори, којих ван граница државе живи двоструко више – чак шест милиона. Јерменска дијаспора у САД је током периода Клинтонове владавине у Конгресу припремала нацрт резолуције који је страдање Јермена у Турској оквалификовао као геноцид, али је она на интервенцију самог председника обустављена, јер се Клинтон бојао да би таква одлука могла да угрози мировни процес на Блиском истоку. Такође, САД нису желеле, нити желе и сада да угрозе односе са Турском која је амерички НАТО савезник, а и од посебног је значаја за Америку кад је у питању ограничавање утицаја Русије у средњој Азији. Садашњи председник Џорџ Буш је у својој предизборној кампањи обећавао Јерменима да ће признати њихово трагично страдање, али до данас до тога није дошло. Наиме, Турска има јак аргумент: отказивање споразума америчким трговцима оружја, који је вредан 4,5 милијарди долара.