Tursko-jermensko pitanje

Na generalnom zasedanju Evropskog parlamenta 28. septembra 2005. godine, pored odluke kojom je preporučen početak pregovora o priključenju Turske EU, donesena je i deklaracija (doduše, neobavezujuća) u kojoj se zahteva od Turske da, pre ulaska u EU, prizna grčki deo Kipra kao i priznanje da je pred kraj Prvog svetskog rata izvršila genocid nad Jermenima. Ovaj predlog izneli su francuski socijalisti. U samoj Francuskoj, donet je zakon po kojem se turski masakr Jermena 1915. godine kvalifikuje kao genocid i time je Francuska postala jedina država koja je zvanično stala uz Jermene koji pokušavaju da ubede svet da su Turci pre više od osam decenija izvršili genocid nad njihovim narodom. SAD su suzdržane, zbog značajnih interesa koje imaju u Turskoj, a Rusija je negde na pola puta. Tako zasad deo istorije ovog starog hrišćanskog naroda ostaje nerazjašnjen zbog trenutnih političkih odnosa.

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan je, posle ove odluke Evropskog parlamenta, u izjavi za medije naglasio da to nema uticaja na turski proces integracije sa EU i da ona neće uticati na evropski put Turske.

Masovno ubijanje Jermena veoma je osetljiva tema u Turskoj, a vlasti u Ankari odbijaju da prihvate izraz "genocid". Oni koji koriste ovu reč mogu biti krivično gonjeni na osnovu odredbe koja postoji u turskom zakonu, a odnosi se na povredu nacionalnog karaktera. Tako je i državno tužilaštvo u Istanbulu podiglo optužnicu protiv Orhana Pamuka, uglednog turskog književnika i dobitnika Nobelove nagrade i nemačke "Nagrade mira" zbog "javnog ponižavanja svega što je tursko". Naime, Pamuk je početkom prošle godine dao intervju jednom švajcarskom listu u kojem je, između ostalog, rekao da je "u Turskoj ubijeno 30.000 Kurda i milion Jermena. Sa strahotama koje su se dogodile mora se doduše dalje živeti, ali o tome se mora govoriti", izjavio je tada književnik Pamuk.

Dok Jermeni insistiraju da se njihovo stradanje klasifikuje baš kao genocid i iznose podatke da ih je u Otomanskom carstvu stradalo više od milion, Turska to odbija, tvrdeći da su, tokom civilnog sukoba, na obe strane izginule stotine hiljada ljudi.

Novinar državne televizije u Istanbulu Zefer Arapkirli povodom ovog problema je izjavio: "Ovo je ozbiljna optužba protiv naše zemlje. Svaka zemlja bi trebalo da preispita svoju prošlost i da rasvetli mračne strane svoje istorije, ali nije dobro bezuslovno optužiti jednu zemlju da je izvršila genocid, što ona nije. Turska vlada i turski narod samo se zalažu za otvaranje naših, kao i jermenskih arhiva. Onda bi trebalo da se pokrene rasprava o ovom pitanju na naučnim i istorijskim osnovama. Svi znaju da je bilo nekih sukoba i zločina od strane zvaničnika otomanskog carstva".

Zanimljivo je da borbu za priznanje genocida ne vodi toliko sama Jermenija, već više Jermeni u dijaspori, kojih van granica države živi dvostruko više – čak šest miliona. Jermenska dijaspora u SAD je tokom perioda Klintonove vladavine u Kongresu pripremala nacrt rezolucije koji je stradanje Jermena u Turskoj okvalifikovao kao genocid, ali je ona na intervenciju samog predsednika obustavljena, jer se Klinton bojao da bi takva odluka mogla da ugrozi mirovni proces na Bliskom istoku. Takođe, SAD nisu želele, niti žele i sada da ugroze odnose sa Turskom koja je američki NATO saveznik, a i od posebnog je značaja za Ameriku kad je u pitanju ograničavanje uticaja Rusije u srednjoj Aziji. Sadašnji predsednik Džordž Buš je u svojoj predizbornoj kampanji obećavao Jermenima da će priznati njihovo tragično stradanje, ali do danas do toga nije došlo. Naime, Turska ima jak argument: otkazivanje sporazuma američkim trgovcima oružja, koji je vredan 4,5 milijardi dolara.