Где су „Франкове бебе”?

МАДРИД – Више стотина Шпанаца окупило се у Мадриду на једним од највећих породичних демонстрација са којих су поручили властима да не одустају од захтева да се покрену, деценијама одлагане, истраге о отетој деци из времена диктатуре генерала Франка.

Шпанске породице, њих око 300, инсистирају да се открије истина о крађи и продаји беба у време Франкове диктатуре и судбини тих малих Шпанаца, од којих су најмлађи рођени 60-их година и не слуте ко су и одакле су.

У Шпанији је све снажнији покрет родитеља који сумњају да су њихова деца, којој се изгубио траг у вареме Франка, продата и данас живе не знајући колико биолошке маме и тате желе да их пронађу.

Родитељи сумњају да су, уз Франкову благонаклоност, припадници његовог режима систематски крали бебе и давали их или продавали његовим следбеницима не само у Шпанији, већ и у бившим шпанским колонијама. Бебе су највише нестајале одмах по рођењу, а родитељима је било саопштавано да су им новорођена деца умрла.

На протесту у Мадриду, одржаном у уторак на централном тргу Пуерта дел Сол, у небеске висине је пуштено на стотине балона напуњених хелијумом на којима су била исписана имена која су родитељи наденули својим малишанима, за које су власти тврдиле да су умрли по рођењу.

Организатор мадридског окупљања родитеља Мар Сориано је у висине пустила ружичасти балон на коме је писало име „Беатрис”.

„Беатрис је била моја сестра. Рођена је 3. јануара 1964. у Мадриду на клиници О Донел”, рекла је Мар, уверена да јој је сестра жива и да је била продата неког породици без деце.

Франков режим је низом декрета озаконио ову криминалну делатност која је вешто скривана под плаштом „бриге”.

Владине и црквене институције су, после крвавог Шпанског грађанског рата, често своју делатност оправдавале применом серије декрета из 1940. којим је било предвиђено да се - ради „моралног васпитања” и „бриге о деци” - малишани могу одузети од родитеља уколико постоји ризик да буду васпитавани у погрешном духу.

О тим „ризицима” су одлучивали Франкови људи из владиних институција и из црквених кругова, пренео је немачки државни радио „Дојче веле”.

Током 40-их и 50-их година Франкова држава је „узела под своје” око 30.000 деце, њихови идентитети су промењени и дати су на усвајање у одабране и Франку одане породице.

Адвокат Фернандо Маган, који не одустаје од покушаја да се отвори истрага у вези неразјашњене судбине нестале деце, велику кривњу баца на лекаре у породилиштима који су потписивали лажне извештаје о смрти беба. Такође, криви болничке управе које су родитељима уз шокатну вест о неразјашњеној изненадној смрти бебе саветовали да је „боље да не виде тело” и да ће се „држава о свему побринути”.

Сумње су се јавиле чим је родитељима упорним да виде тело то било онемогућено уз објашњење да је „већ обављена сахрана”, на шта су неки тражили отварање гробова и тамо открили да - ничег нема.

Случај „Франкових беба” није покренут ни после рушења Франкове диктатуре, јер је Национални врховни суд одбијао да прочешља тај део историје и отвори истрагу, правдајући се застарелошћу и опет „бригом” о психи усвојене деце која не знају да су била отета и продата.