Између Исуса и Деда Мраза

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Да ли је на честиткама које су, у складу са „духом времена”, уочи главног празника слате махом електронском поштом, прикладније било да се напише „Срећан Божић” или „Срећни празници”?

И Божић и празници (у децембру су то још били јеврејска „ханука” и црначка „кванза”) овде су већ прошли, али подсећање на горњу дилему је занимљиво као део слике данашње Америке, каменчић из мозаика њене културе и политичких и верских искључивости, односно толеранције.

Божић („кристмас”) славили су готово сви, али је ипак било приметно да су једни честитали дан Христовог рођења, а други „празнике”.

Према истраживању организације Баптистичке цркве „Лајфвеј”, Божић је славило и 62 одсто људи који су по вери нехришћани, и 89 одсто оних који су изјавили да су атести или да немају верски идентитет.

Али међу онима који се сматрају хришћанима, како је то објаснио председник „Лајфвеја”, иначе баптистички свештеник Ед Стецер, „многи Божић прослављају као што практикују јогу: несвесни и незаинтересовани за верске корене празника”.

„Више људи охрабрује веровање у Деда Мраза (38 одсто) него у причу из јеванђеља која је у темељима хришћанства (28 одсто)”, коментарисао је божићно расположење у разговору за новине „Ју-Ес тудеј” свештеник Стенцер.

У америчкој свакодневици и популарној култури Деда Мраз („Санта Клаус”) приметно је већи симбол Божића од Исуса. То потврђује и 74 одсто испитаника у истраживању „Лајфвеја”, који су изјавили да многе ствари у којима уживају за празник „немају везе са Христовим рођењем”.

„Божић није више нешто што се односи на бебу Христа – то је просто време кратког одмора и дружења са пријатељима”, сматра пак Бери Касмин, директор Института за проучавање секуларизма са калифорнијског Тринити колеџа.

Божић је ове године славило девет од десет Американаца, али је готово сваки други дилему са почетка овог текста решио определивши се за честитање „празника”. У односу на време од пре пола века, ово је велики помак, који се тумачи као веће уважавање „међуверских осетљивости”.

А то на дневни ред ставља и старо питање: да ли је многоверска, мултиетничка Америка „хришћанска нација”?

Из демографског угла, одговор је потврдан. У 2008, када је спроведено најсвежије истраживање ове врсте, 76 одсто Американаца се изјаснило хришћанима. Оно што је међутим занимљиво, то је да је 1990, таквима себе идентификовало 87 одсто.

Где су се осули? Сматра се да је већина пришла неким од „нових верских покрета”, или да су се сврстали у табор „световњака”. Стручњаци иначе тврде да се сличан процес збива и у другим земљама: у Европи, Канади и Аустралији.

Да ли је Америка хришћанска политички? Ни у том погледу одговор није сасвим прецизан. Декларација о независности, која је темељ њеног стварања као посебне нације, кратко помиње Бога и Ствараоца, као извор неких неотуђивих човекових права и слобода, али их не прецизира. Мада су „очеви нације” и творци њеног устава готово сви били хришћани, тај документ не помиње ниједног Бога.

Зид између државе и цркве овде је веома видљив и висок: Богу Божје, а држави њено. Црква (храм, џамија, било који верски објект) могу се подизати само на приватној земљи. Верским симболима, генерално (мада има неких изузетака око којих се стално воде судски и политички спорови) нема места у државним установама, које припадају људима свих вера.

Постоји. Додуше. „Појас Библије” („Библе Белт”), који географски захвата већи део америчког југа и донекле њен „средњи запад”, где су конзервативни протестанти у већини и где је недељни одлазак у цркву друштвена обавеза, али је приметно да ново самопоуздање стичу и разни покрети „агностика и секулариста”.

Једна од тих организација, „Америчка асоцијација хуманиста”, са седиштем у Вашингтону, за минули Божић је закупила рекламни простор да би промовисала свој мото „Буди добар без Бога”. „Бити хуманиста значи настојати да се понашаш пристојно без очекивања награде или казне после смрти”, каже се у њеном манифесту, уз додатну поруку да „ако се самонеспасавамо, неће нас спасти ниједно божанство”.

Али атеисти су још недовољно значајна мањина (1,5 одсто становништва). На другој страни, и декларисани верници, по свему судећи, склонији су овоземаљском него небеском.

Милан Мишић