Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Отписано "Косово"

Отписано "Косово"
"Србија" и "Косово" у СФРЈ (Фотодокументација "Политике") и "Косово" данас (Фото З. Милашиновић)

Некада моћни парни тегљач "Косово", који је пловио више од 70 година европским рекама, већ десетак година стоји напуштен и у веома лошем стању недалеко од Београда. На левој обали Саве, 12 километара узводно од ушћа, он данас чами расходован, прамцем и трупом дубоко утонулим у муљ. Од некадашњег велелепног брода који је дугачак 53,8 и висок шест метара остало је само корито које извирује из воде при ниском водостају, представљајући ругло на том делу реке.

Брод је био власништво Југословенског речног бродарства до осамдесетих година прошлог века када је продат непознатом купцу. Убрзо је расходован и премештен на место где и данас стоји. Запослени у ЈРБ-у нису били расположени за причу о "Косову" тврдећи да су га продали пре 20 година и да немају информацију о садашњем власнику брода. Упутили су нас на Капетанију Београд, где инспектори за речни саобраћај тврде да знају за судбину тегљача, али да Капетанија нема везе с тим, нити зна ко је садашњи власник. Они су предложили да се обратимо људима из Југословенског речног бродарства, који су поновили да не знају ништа о "Косову", нити их тај проблем занима.

Зоран Миленовић, из удружења бродомоделара "Панон", прикупља архивску грађу и податке о оваквим и сличним старим бродовима покушавајући да убеди државу да их стави под своју заштиту због њихове велике историјске вредности. Према његовим речима, власник брода је вероватно држава, јер сваки брод који више од 10 година није у функцији аутоматски прелази у државне руке.

– На Дунаву и Сави постоји на десетине таквих бродова о којима нико не води рачуна, иако представљају право благо за историју речног бродарства које има дугу и богату традицију у нашој земљи. До сада су на иницијативу нашег удружења, уз велике напоре и помоћ Музеја технике, два брода стављена под заштиту државе. Реч је о бродовима "Монитор" из 1908. и "Жупа" из 1913. године којима је претила опасност да буду исечени у старо гвожђе. Сада прикупљамо документацију за "Косово" коју ћемо у форми захтева послати Музеју технике да одлучи о његовој вредности. Ако надлежни из музеја кажу да је брод вредан заштите, предстоји мукотрпан посао налажења инвеститора који ће рестаурисати брод. Уколико не успемо у томе, прети опасност да га купи нека фирма и исече на комаде због квалитетног челика од којег је направљен.

Историја парног тегљача "Косово" почела је 1914. године у граду Регенсбургу у Немачкој где је саграђен. У саобраћај је пуштен 15. априла 1915. године под именом Д1. Под заставом компаније "Баварски лојд" брод је пловио до новембра 1918. године, када га је Српска војска запленила у Вуковару и дала му име "Југ Богдан". Брод је затим пловио под заставом Краљевине Југославије све до почетка Другог светског рата када улази у састав немачке флотиле на Дунаву. Током рата ангажован је на разминиравању горњег Дунава и пловио је у саставу флоте Б и Друге немачке флотиле. Американци га освајају 1945. године и предају у руке тадашње власти у Југославији која му мења име у "Косово". Следи генерални ремонт 1946, реконструкција 1951. у Новом Саду и ремонт котла у Загребу 1957. године. До краја осамдесетих година брод је пловио под заставом предузећа Југословенског речног бродарства, када је расходован и премештен на место где је и данас.

Људи из удружења "Панон" поставили су себи циљ – отварање музеја бродарства у којем би се чували рестаурисани стари бродови – макете, историјска грађа и бродска документација.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.