Славна гаража

Они су, напросто, момци које би сви родитељи пожелели за зетове. Лепо подшишани. Уредно одевени. Не смета што је један од њих Рус. Паметни момци из предграђа. Само нешто мало богатији. Лари Пејџ и Сергеј Брин, 33, односно 32 године. Власници Гугла, највећег претраживача Интернета на свету.

Прошле недеље они су поново привукли пажњу јавности због вести да су од извесне Сузане Војцицки, откупили једну обичну кућу, површине 177 квадрата у Менло парку, Калифорнија. Цена није саопштена, али се зна да се некретнина те величине на том месту продају за милион, највише милион и по долара. Вест о овој трансакцији свакако не би била никоме нарочито интересантна да уз ту кућу поменути двојац није пазарио, нормално, и њену гаражу. Баш ону у којој су они, изнајмивши је за 1.700 долара месечно, пре осам година започели свој метеорски успон.

Породични миље

Прича о славним гаражама у још славнијој Силицијумској долини тако је само настављена.

Истина је, наиме, да су неки од данас најмоћнијих компјутерских гиганата доиста настали управо у тим  објектима. Хјулит Пакард је, рецимо, био један од њих, баш као што су и његови шефови, пре неколико година, и сами одлучили да за 1,7 милиона долара откупе своју гаражу у Пало Алтоу, из које су господа Хјулит и Пакард кренули у свет.

Нова технологија је, заправо, била та која је омогућила да се и факултетски штребери, попут Гејтса, Алена и многих других и у најранијој младости дочепају озбиљних пара. И Пејџ и Брин били су управо такви момци.

Пејџ је Американац рођен 26. марта 1973. у Ленсингу, Мичиген, у породици напросто идеалној за одгој будућег генијалца. Његов отац, професор на мичигенском државном универзитету је, уосталом, био прави пионир у развоју компјутера и вештачке интелигенције. Мајка је, опет, друге подучавала програмирању тако да је мали Лари са рачунарима почео да се дружи док му је било само – шест година.

Брин је рођен 21. августа 1973. у Москви. Његова породица, јеврејског порекла, избегла је у Америку негде 1979. И отац и мајка били су математичари, па ни малом Сергеју није било тешко да се определи шта ће да чини у животу. Одлучио се за универзитет Станфорд где се и упознао са будућим ортаком, Ларијем.

Обојица су, разуме се, били бриљантни студенти, касније и докторанти. Зближио их је заједнички рад на програму за претраживање података на Интернету а поготово то што су заједничким снагама дошли до оригиналног софтвера, на основу кога су потом развили своју прву верзију Интернет претраживача звану "бек раб". Прича се да су први хардвер склепали од најјефтинијих могућих компоненти, односно да им је, рецимо, први штампач имао кућиште од – лего коцкица! Хардвер им се налазио у Ларијевој спаваћој соби, а канцеларија – у Сергејевој. Видевши, међутим, своју шансу они су стали да траже финансијере.

Мора бити да је Дејвида Фајлоуа, једног од оснивача сада Јахуа, дуго потом обливао зној при помисли како је двојицу амбициозних младића који су му се негде поткрај прошлог века обратили за помоћ – глатко одбио. Енди Бехтолсхајм, један од оснивача "Сан мајкросистемса" је, међутим, био далековидији. Хладнокрвно им је исписао чек на 100.000 долара са којима су, најзад, могли озбиљније да крену у посао.

Ферари ефекат

Чек је насловио са Google Inc. Неки сматрају да је Бехтолсхајм ту реч на чеку, заправо, погрешно написао. На енглеском се, наиме реч "гугл" – што је у математици појам за јединицу иза које следи сто нула, дакле ознака за бесконачност, јер у познатом свету не постоји ништа, чак ни све звезде, ни приближно том броју – пише, заправо, googol.

Остало је, међутим, Google, а Лари и Сергеј успели су да од родбине прикупе милион долара и 7. септембра 1998, у оној гаражи, отворе компанију. Наставак је познат. На овом енормном тржишту на коме свакодневно седе десетине милиона претраживача Интернета, а то смо постали сви ми, Гугл сада учествује са 56,4, а први ривал Јаху са 21,1 одсто, па фирма млати паре на све стране, од огласа, до продаје најновијих филмских хитова по цени од 1,99 долара за комад.

Када је компанија пре две године изашла на берзу, био је то, дабоме, прави шок, за "гуглере". Сви они постали су преко ноћи у најмању руку милионери. Лари и Сергеј су, међутим, постали тешки милијардери, успевши да на најновијој Форбсовој листи најбогатијих људи света заузму 32.

(Сергеј) и 33. место (Лари) са иметком који је процењен на 12,9 (Сергеј) и 12,8 (Лари) милијарди долара. Вредност Гуглових акција на Насдаковој берзи порасла је за само две године за невиђених 360 процената, па компанија тренутно вреди око – 123 милијарде долара!