Њих триста милиона

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, октобра – Млади и даровити овдашњи новинар јавио је, пре неки дан, вест у најмањем тиражу а од највећег му значаја. "Родио ми се син" – известио је ужи круг најближих.

Сличну новост је разгласила и благајница из популарне кафетерије јер је родила  кћерку. Поносно је шета по вашингтонском предграђу Ћеви Чејс, жељном подмлађивања…

Оба та првенца окружена су подразумевајућом породичном пажњом, али и неуобичајеним узбуђењем шире јавности, која је навици бројања свега и свачега придодала и – патриотско одбројавање. На снази је, наиме, специфично ванредно стање, али не због посустајања демократије него због снаге – демографије.

Квантитет и квалитет

Овог месеца број становника САД треба да се заокружи на 300 милиона, па се тај симболични тренутак ишчекује с масовним нестрпљењем. Као нека врста прекретнице на којој квантитет доноси нови квалитет.

Американци, међутим, као да нису сигурни да ће тај нови квалитет бити и – бољи квалитет. Неки експерти чак кажу да носи жиг – погоршања.

Да ли ћемо добити 300 милиона разлога за забринутост – пита се и познати аналитичар Роберт Самјуелсон. И он сматра да број становника САД пребрзо расте – за само 39 година се са 200 увећало на 300 милиона – и то на начин који прети да нацији драматично истумба етнички профил, политику, економију и културу. Слути да би такав развој могао да изазове три врсте ломова: 1. еколошки, с помањкањем енергије и воде за пиће у појединим регионима, 2. прилив сиромашних и неквалификованих имиграната појачаће страхове домаћина да су под "инвазијом уљеза ниже класе" и 3. старење становништва повећаће издатке и изазвати незадовољство младих од чијих ће се прихода све већи део узимати за исплату пензија.

Ништа тако страшно не би морало да се деси – додаје Самјуелсон у "Вашингтон посту". Јер, каже, за све изазове постоје решења, само не постоји воља да се она примене.

Нека од решења леже у темељима ове државе. Имигранти су је створили па масе нових дошљака, неопходних као радна снага, треба дошколовати, поготову што њихова елита већ "чини чуда у САД". Иако чини само 15 одсто укупне радне снаге, имигранти су овој земљи дали и – 20 процената лекара и компјутерских специјалиста, 25 процената физичара, хемичара, астронома, две петине носилаца титула доктора наука…

Американци би помогли и себи и свету, оцењују стручњаци, кад би мало више обуздали – сопствене апетите. Јер, иако чине само пет одсто човечанства, овдашњи грађани троше – 25 одсто светске енергије и три пута више воде од глобалног просека.

Власти нису предвиделе прославу у част тристамилионитог становника. Прича се да су свесне подељености у грађанству око надирања великог броја имиграната нарочито из Мексика и других делова Латинске Америке, па нису хтеле додатно да распирују страсти. Међутим, одлучиле су да умире бар главнину своје изборне базе, па је председник Џорџ Буш озаконио изградњу баријере на дугој граници с јужним суседом како би се смањио долазак "нежељених гостију"…

Поједине компаније су, ипак, биле спремне да у рекламне сврхе награде "принову демографског заокружења на високом нивоу". Али, демографи нису могли да им помогну јер – не знају ко ће, када и где постати становник број 300.000.000.

Такав се само оријентационо прогнозира за 16. октобар, уз резерве које проистичу из сложене рачунице. По овдашњој формули се претпоставља да се једно дете роди сваких седам секунди, да неко умре сваких 13 секунди и да у САД по један имигрант уђе сваке 31. секунде, па да се у просеку становништво (не и увек и држављанство) увећава темпом – једна особа више сваких 13 секунди. Другим речима, само ће се у једном тренутку прогласити да је достигнута цифра од три стотине милиона душа, али ће она остати – без лица, имена и других биографских података.

Принова или придошлица

Ближој идентификацији помажу стручни визионари. Вилијам Фреј предвиђа, тако, да ће тристамилионити становник бити дечак Латинос, рођен у округу Лос Анђелеса. Његов колега из Бироа за популациона кретања Марк Мадер мисли да ће та част припасти детету које ће родити "бела нелатиноскиња" у неком предграђу америчког средњег запада. Трећи слуте – преноси "Лос Анђелес тајмс" – да "јубиларни" становник неће ни бити принова већ – придошлица, неки (и)легални имигрант…

Уважавају се при том две чињенице које Америку разликују од осталих развијених земаља: једина је међу њима с биолошком репродукцијом довољном за одржавање броја становника и има неупоредиво већи прилив имиграната. Боље је то него оно што раде Европљани који праве мало беба и примају мало дошљака, због чега су запали у неку врсту "музејског друштва" – каже демограф Џоел Коткин у "Кришчен сајенс монитору".

Хроничари подсећају да су САД суперсила и – демографског "бума". Године 1790. имале су само 3,9 милиона становника, 1880. године 50 милиона, 1915 – 100, 1967 – 200 а већ овог месеца достижу – 300 милиона.