Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Андрић и Селимовић спајају Балкан

Андрић и Селимовић спајају Балкан
Сцена из представе „Проклета авлија” –Душан Дука Јовановић, Небојша Дугалић и Небојша Вранић Фото Р. Станковић

Крушевац – Током минуле године, позоришним извођењем „Тврђаве”, у адаптацији и режији Небојше Брадића, у нас је обележена стота годишњица рођења Селимовића. Ова, 2011. година, биће у знаку Андрића и његовог дела „Проклета авлија”, које је адаптирао и за позоришне даске режирао, опет, Небојша Брадић. Та савремена представа о средњовековној турској апсани, из времена општег подозрења и несигурности, већ је проживела једну читаву деценију 21. века, од 2000. до 2010. године, са више од 180 извођења у Србији и околним земљама. Освојила је бројна признања и награде, међу којима чак пет Стеријиних. Ансамбл Крушевачког позоришта, судећи по реакцији публике и оценама критике, био је достојан дела Андрића у Београду, Новом Саду, Загребу, Зеници, Будви, Подгорици...

Приликом последњег извођења „Тврђаве” у 2010. години у Крушевачком позоришту, 28. децембра 2010. године, Небојша Брадић није скривао задовољство чињеницом да наши књижевни класици и данас граде значајне мостове балканских земаља. Представа „Проклета авлија” наставља нови живот и у другој деценији, а може се говорити и о могућности да се „Тврђава” привремено пресели и у Турску.

– Меша Селимовић јесте писац који повезује земље региона, писац универзалне вредности. Чињеница да Крушевачко позориште негује класику потврђује његову добру репертоарску усмереност. Следећа година ће бити година Иве Андрића. И опет ће Крушевачко позориште имати једну од лепих улога, јер је на његовом репертоару жива представа „Проклета авлија”, која се ближи двестотом извођењу. Заслужила је бројне награде на Стеријином позорју, као и касније, на другим фестивалима. Сигуран сам да ће 2011. „Проклета авлија” имати успех бар онолико колико је то током 2010. остварила „Тврђава”, да ће на свој начин повезати земље региона и тако сведочити о вредностима које велика књижевност има за све народе који живе на овим просторима. Она јесте културна баштина прошлости, али је и верни судионик наше садашњости, колико и фактор будућности. Управо велики писци, њихова дела и овакви садржаји јесу мостови за будућност, који јачају културне и друге везе међу народима и државама – изјавио је за „Политику” Небојша Брадић.

Меша Селимовић је својим делом „Дервиш и смрт” већ закорачио у Турску. Позоришна представа је прошле године изведена у Измиту. Редитељ и министар Брадић каже да ће се наћи и на репертоару Истанбулског градског театра.

– Уверен сам да је „Тврђава” тема која може да интересује и публику у Турској, колико и уметнике. Тај мост, од превођења наше литературе до његовог драматизовања и публике, у тим земљама је свакако нешто што је већ учињено. Нове резултате тек очекујемо. Ми смо потписали културни споразум са Турском, али верујемо да у њему без великих значајних пројеката, попут „Тврђаве” и „Проклете авлије”, нема оног правог садржаја. Уверен сам да ће и дело Иве Андрића бити инспирација за бројне уметнике, не само у нашој земљи већ и у региону – каже Брадић.

Свој оптимизам Брадић темељи и на недавним искуствима са гостовања Крушевачког позоришта у Пули, Бањалуци, Бијељини, Зеници, Тузли и Цељу. Брадић је присуствовао извођењу „Тврђаве” у Пули.

– За нас је веома значајно да је Крушевачко позориште у Пули извело „Тврђаву” на високом уметничком нивоу и то пред препуном салом. Публика је на један посебан начин била укључена у представу. После тога ја сам са гледаоцима и политичарима Истре разговарао о потреби да таква гостовања буду чешћа, а међусобна културна сарадња интензивнија, нарочито када се ради о писцима који представљају заједничко културно наслеђе, као што су Меша Селимовић и Иво Андрић. Неспорно је да су они из времена настанка прешли у ово наше, садашње време и да њихова дела живе нови живот – сматра редитељ Брадић.

Раде Станковић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.