Лепо здање на Хисару

НИШ – После многих путовања и научне активности у неколико земаља, познати генетичар др Миодраг Стојковић, који је пажњу светске јавности привукао истраживањима на клонирању матичних ћелија, пре два дана се коначно вратио у родни Лесковац. У првој изјави по повратку, коју је дао нашем листу, рекао је да ће му први задатак бити да среди породичну кућу у којој ће живети са супругом Петром, а затим ће започети пројекат вантелесне оплодње у лепом здању на Хисару, лесковачком Дедињу, које је изграђено уз подршку лесковачке Општине и свечано отворено јула ове године.
Ових дана почеће да стиже опрема из иностранства која је, по његовим речима, један од главних разлога што ова установа још није почела да ради.

– Да бисте добили дозволу за рад, морате да имате одговарајућу опрему. Она стиже из више земаља, чак и из Сједињених Америчких Држава и Јапана, и зато то траје дуго. У међувремену се повећава број пацијената, односно брачних парова који имају проблема са добијањем потомака и којима је неопходна вантелесна оплодња, а стижу позиви и пацијената који болују од тешких болести и који се надају излечењу клонирањем матичних ћелија – истиче др Стојковић.

Од отварања зграде у којој ће се вршити вантелесна оплодња прошла су три месеца, па су почеле да круже приче да се др Стојковић суочава са озбиљним проблемима у покретању овог пројекта, али и научног рада по којем је постао познат у свету. Уље на ватру долила је изјава министра здравља др Томице Милосављевића да неће добити дозволу за отварање клинике.

– Нема никаквих проблема. Реч је о погрешно протумаченој изјави господина Милосављевића који је рекао да не може да се зове клиника, већ специјална болница, каквих у Београду има неколико. Значи, само је била грешка у терминологији. Кад стигне опрема биће регистрована као специјална болница. Надам се да ће пројекат вантелесне оплодње у Лесковцу кренути врло брзо, ако не у октобру, а оно у новембру – каже др Стојковић.

Он додаје да је у сталном контакту са Министарством здравља и да је активно укључен у припремање закона који регулише истраживања на матичним ћелијама и клонирање у терапеутске сврхе. Док се тај закон не донесе, специјална болница у Лесковцу, а у другој фази и лабораторија за истраживања на матичним ћелијама, радиће у оквиру постојећих законских могућности. Због тога Стојковића апелује на надлежне да не политизују ово питање, већ да му омогуће рад у оквиру постојећих прописа.

Када је реч о новом закону, Стојковић сматра "да ће то бити врло добар закон који ће Србију сврстати раме уз раме са земљама у којима постоје такви закони, као што су Велика Британија, Шведска, Финска, Холандија, као и неке друге земље које подржавају програм вантелесне оплодње, као и програм истраживања матичних ћелија".

На наше питање да ли ће у Лесковцу имати могућности и за научни рад, др Стојковић одговара: – Наравно, али то ће бити у другој фази. Прво мора да започне рад специјална болница за вантелесну оплодњу, а потом установа за рад на матичним ћелијама. И не само то. Овде ћемо организовати и неку врсту летње школе у коју ће долазити студенти.

Интересовало нас је и да ли ће наставити научну активност у свету, на шта такође одговара потврдно: – И даље сам врло активан у САД где сам у тиму од пет референата који одлучује о финансијским средствима за истраживања на матичној ћелији. Остајем у контакту са Шпанијом, сарадник сам у бројним часописима који се баве тематиком вантелесне оплодње и биологијом матичних ћелија.

Миодраг Стојковић је завршио Ветеринарски факултет у Београду, а докторирао у Минхену на тему ембриологија и биотехнологија. На Медицинском факултету у Њукаслу предаје ембриологију и биологију матичних ћелија, а у Валенсији је донедавно био заменик директора института Принц Филип. Рецензент је у двадесетак стручних часописа. Члан је стручних комисија у Америци, Чешкој, Сингапуру, као и Интернационалног удружења које се бави матичним ћелијама. Редован је професор на крагујевачком Медицинском факултету и сарадник ВМА и Приштинског универзитета.

Име Лесковца појавило се у светској научној јавности 22. септембра ове године када је амерички часопис "Stem Cels" објавио најновија Стојковићева истраживања о добијању матичних ћелија из неживих ембрионалних ћелија.