Инспектори не виде утајиваче

Порезници не знају колики је неопорезовани део свега онога што се у Србији у једној години произведе. Економисти тврде да се у ,,сивој зони пословања” сада ствара између 25 и 30 одсто БДП. Предузетници тврде да им нелегална конкуренција из ,,подземља”, у просеку, отима више од трећине тржишта. Статистичари су утврдили, истраживањем по стандардизованој методологији коју примењује цео свет, да се у нашој земљи 2003. није регистровало 16 одсто БДП, наредне две године по 13 процената, а да у тој ,,необухваћеној економији” неопорезовани део чини до 10 процената БДП.

Ако се не може прецизно утврдити колико се држави и социјалним фондовима годишње закине на име пореза и доприноса, сви се слажу да су ,,технике” закидања и преливања државног у приватне џепове познате.

Статистичари се слажу да је „необухваћена економија” последица седам појава, односно узрока „губљења” оствареног БДП.

Око 44 одсто нерегистрованог дела БДП у Србији, а и један од најчешћих начина утаје пореза, последица је пријављивања нижег прихода од заиста оствареног.

– Произвођачи у пословним књигама исказују мањи износ бруто прихода и већи износ такозване међуфазне потрошње, односно трошкова производње – објашњава Андра Милојевић, помоћник директора Републичког завода за статистику. – Тако се избегава или умањује плаћање пореза на приход, ПДВ и доприноса за социјалну заштиту. Оваква утаја државних дажбина обично се постиже вођењем дуплих књига, исплатом личних примања која се воде као материјални трошкови, плаћањем у готовини без рачуна и манипулисањем са ПДВ-ом.

Истраживање Завода за статистику је открило да су на овај начин произвођачи у 2003. години утајили 70,4 милијарде динара, односно око милијарду евра, или 6,43 одсто БДП.

Да би избегли плаћање пореза и доприноса за социјалну заштиту, мали произвођачи, са прометом који не прелази праг за пријављивање прихода, избегавају регистровање легалне активности. Тако сакривена новостворена вредност у укупној „необухваћеној економији” у 2003. учествовала је са 29,1 одсто, у укупном БДП 4,28 процената, односно 46,9 милијарди динара, што је била противвредност нешто мање од 700 милиона евра.

У недавној анкети Уније послодаваца Србије и Социјално-економског савета, под покровитељством Swiss Labour Assistance, настојало се да се утврде обим, узроци, последице и могућности „сузбијања сиве економије”. Испитано је 227 предузећа, која запошљавају 10.587 радника, од којих су 133 мала, десет средњих, седам великих, а 77 предузећа се није изјаснило о броју запослених.

Као нелојалну конкуренцију, која послује у сивој зони, 189 испитаника (83,26 одсто од укупног броја) навело је физичка лица, 110 испитаника (48,46 одсто) навело је правна лица која нелегално послују, а 87 (38,33 одсто) одговорило је да у њиховој делатности нелегално послују и физичка и правна лица.

Највише је притужби на продају путем огласа, више од половине, на другом месту је продаја нелегалне робе по пијацама, а врло близу по броју притужби је и продаја у непријављеним радњама. Сто испитаника (44,05 одсто) пожалило се на овај начин продаје илегалне робе. Остале притужбе су – импровизоване тезге на улици, илегални дистрибутивни центри, илегална аквизитерска продаја на кућном прагу, продаја у легалним објектима испод руке и аквизитерска продаја по објектима правних лица.

Много притужби било је и на нелегално пружање књиговодствених услуга, али и инжењерских и консултантских.

Осим финансијске, испитаници су наводили и друге врсте штета које трпе због рада „неформалног економског сектора”. Највише на смањење промета и отежану продају робе и услуга. Затим, на обарања цена и губитак угледа код потрошача. Обично фалсификоване робне марке, које се продају на црно, наруше поверење купаца у производ, па више не желе да купују оригиналан код оних који легално раде, јер сматрају да та марка ,,није више оно што је била”.

Указано је и на појаву отежаног легалног запошљавања и тежег проналажења радника спремних за легалан рад уз мању зараду него што могу да обезбеде они који нелегално послују и избегавају плаћање пореза и доприноса. Када би конкуренција из ,,сиве зоне” била мања, предузећа би имала већи промет и новац за технолошко унапређивање које је преко потребно привреди Србије.

На питање шта омогућава одржавање неформалног економског сектора у Србији, највећи број испитаника (46,70 одсто) навело је лош рад тржишних и финансијских инспекција. Следи недостатак политичке воље да се сива економија сузбија, потом да МУП недовољно ради на спречавању ове појаве. Више од 17 одсто испитаних указало је и на корупцију, док је 11,4 одсто поменуло лош рад царинских служби.

Др Милојко Арсић, један од аутора студије о новој фискалној политици у Србији, склон је да се сложи са опаском предузетника да држава „играчима у сивој зони” често гледа кроз прсте. То чине све државе, каже, поготову када је реч о сиромашним и неквалификованим, нарочито када је велика незапосленост. Поред тога, указује Арсић, зна да неки послови не би били исплативи када би се легално обављали, уз плаћање свих пореза и доприноса.

А. Микавица