Колица за бољи живот

Захваљујући Кенету Берингу, оснивачу фондацији "Вилчер" из САД-а, и Фондацији принцезе Катарине Карађорђевић, овог викенда је 280 инвалидских колица уручено болницама и удружењима особа са инвалидитетом у Београду. Задивљен спремношћу престолонаследника Александра и принцезе Катарине да помогну онима којима је помоћ најпотребнија, господин Беринг одлучио је да им се придружи. Његова хуманитарна организација до сада је испоручила више од 500.000 инвалидских колица у 146 земаља такозваног трећег света.
Говорећи за "Политику" о својим почецима истиче да му је мисија била да путује по земљама у којима су избијали ратови. Његов циљ није била зарада, већ је желео да помогне људима.

– Једна од првих помоћи била је када сам на позив цркве однео инвалидска колица у Чехословачку једном господину који је доживео мождани удар и остао непокретан. Рекао ми је: "Сада први пут могу да изађем у двориште и да се радујем животу". Тада сам сазнао да су у земљама трећег света инвалиди потпуно изопштени из јавног живота.

Мисију је наставио у Северном Вијетнаму у време када је после рата тамо почињао да се одвија нормалан живот. Тада је, напомиње, први пут имао прилику да се упозна са комунистичким системом владавине.

– Када сам уз сарадњу ондашње владе покушао да дистрибуирам колица рекли су ми да њима дам та колица па ће их они прослеђивати онима којима су потребна. На то нисам пристао и сам сам се упустио у читаву акцију. Са једним лекаром из тамошње болнице, прашњавим путевима, ишао сам од врата до врата и уручивао помагала. Једна од најдирљивијих сцена био је сусрет са девојчицом која је први пут имала прилику да изађе напоље. Возио сам бицикл, а њена колица сам поред себе гурао. Она се тада први пут радовала животу. Тешка су била та искуства – присећа се оснивач фондације "Вилчер".

После тога уследиле су мисије по Централној Америци и Гватемали.

На једном од својих путовања, пре две-три године, срео се са принцезом Катарином.

– Говорила ми је о момку који је, у току рата у Босни, налетео на нагазну мину и изгубио обе ноге и руку. После 11 месеци боравка у болници преселио се у Србију. Поклонио сам му колица јер, како ми је пренела његова мајка, жеља му је била да седи напољу и посматра сунце – каже Беринг.

Све те приче га и даље мотивишу да и даље путује и сазнаје за препреке као што је нечиста вода. За њега је поражавајуће  да у 21. веку неко пије нечисту воду. Други циљ Берингове фондације је пречишћавање воде.