Споменик пао на ногу

Алиса Пападимитриоу обратила се јуче редакцији "Политике" са намером да упозори јавност на опасност која прети од лоше учвршћених надгробних споменика и немарност ЈКП "Погребне услуге", које је очигледно лоше решило начин њиховог постављања. Она је игром случаја избегла трагедију пре месец дана на београдском Новом гробљу када јој је очев надгробни споменик пао на ногу и смрскао палац и ситне кости.

– Мој отац је преминуо шестог септембра, осмог је била сахрана и после сахране смо на гробље отишли мајка, сестра са бебом, муж, зет и ја. Тих дана је било топло и бебу у колицима смо остављали у хладу, баш на месту где је споменик пао. Мали је плакао тог дана, па га је сестра срећом узела у наручје. Не смем ни да помислим шта би се десило да није – рекла је Алиса.

Алиса је тешко повређена, најмање шест недеља неће моћи да одлази на посао, а проглашена је и привремено неспособном за рад. Алисине телесне повреде се, ипак, не могу мерити са душевним болом који ова породица још осећа, а Јавно комунално предузеће "Погребне услуге" којем је породица поверила изградњу гробног места и надгробног споменика као да нема слуха за њих. Споменик је, према објашњењу ЈКП "Погребне услуге", за подлогу залепљен цементном кашом, што је према њиховом мишљењу довољно добро решење.

Неколицина градских каменорезаца тврди да се споменик са подлогом мора спојити и клиновима, арматурним шипкама и добро зацементирати како би био стабилан. Цементна каша не обезбеђује адекватну чврстину.

Алиса је запослена у Грчкој и ради као преводилац за грчки, немачки и енглески језик, и за наш лист објашњава како је дошло до пада споменика:

– Јоргос Пападимитриоу, мој супруг, нагнуо се да пољуби крст који је био наслоњен на мермерни споменик и шаком се придржао за његову горњу ивицу. Како се наслонио, тако је споменик почео да пада. Када сам то видела, кроз главу ми је пролетела мисао "само да не падне". Инстинктивно сам покушала да придржим споменик, јер је то гроб мог оца и пад споменика бих доживела као скрнављење. Схватила сам да нећу успети да га задржим и левом ногом сам коракнула уназад, тако да ми је споменик пао на бутину десне ноге коју нисам успела да склоним и склизнуо до стопала смрскавши ми палац. Желим да упозорим јавност шта се дешава, а не да блатим ЈКП "Погребне услуге". Сматрам и да би требало да добијем адекватну новчану награду. Бол који смо доживели моја породица и ја, додуше, нема цену – казала је Алиса Пападимитриоу.

Вера Ристић, Алисина мајка, каже да је за њу овај догађај био ужасан и незамислив.

– Знате ли како људи жале у Србији за покојницима, они грле споменике, наслањају се свом тежином на њих. То су ситуације у којима тешко можете контролисати и емоције и понашање, а у ЈКП-у тврде да нису одговорни за пад споменика, јер се Алисин супруг на њега наслонио. Какви су то споменици који падају као од шале? – пита се с правом Ристићева.

Она је рекла да је отишла у ово предузеће и да их је питала могу ли да схвате кроз шта је њена породица прошла. Тврди да је Младен Главаш, заменик директора ћутао, да јој је замерио што су се обратили новинарима и да је рекао да ће се ситуација разрешити на суду.

Позвали смо Главаша како бисмо чули његову верзију догађаја, али је само кратко прозборио:

– Наши стручњаци имају своје мишљење да је споменик био адекватно постављен. Судски поступак је покренут, тако да нема потребе да се о томе пише.