„Крузинг” као изазов

.„Пловити се мора, живети не” рекао је пре десетак векова Помпеј, па рекох и ја, да пробам ту једну „мегапловидбу”.

Авионом од Београда до Рима, па наставак лета до Ђенове и Савоне. Међутим, хорор путовања је почео већ код паковања. Три дана сам премеравала кофер, јер смо упозорени да „Алиталија” има строге критеријуме, може само један кофер који не сме да пређе 23 килограма, а ручни пртљаг једанаест. Вишак се плаћа стотинак евра. Један бизнисмен галантно је платио 150 евра, јер није имао намеру да се ту, на аеродрому,препакива. А вратио се, он, жена и две лепотице ћерке, са –девет кофера!

 Пошто смо у Ђенови посетили и трошну кућу у којој је рођен Кристифор Колумбо (мада у Савони тврде да је овај морепловац рођен у њиховом граду), на крилима његовог духа, кренусмо и ми да опловимо три континента и седам држава! Барселона, па Казабланка, Тенерифе, затим пет дана пловидбе преко Атлантика, Ресифе прво копно у Бразилу, Масео, Сан Салвадор де Баија где су пре много векова искрцавани робови из Сенегала, Рио де Жанеиро, острво Иљабела, Пунта дел Есте у Уругвају, и на крају Аргентина и Буенос Ајрес. Одатле, воду је заменило небо. Авионом назад до Рима, па у Београд.

И у старту сам направила кикс и научила прво, свето правило: на „крузингу” се не сме штедети!

Узела сам унутрашњу кабину. Највећа грешка. То подразумева да нема ни прозорче, а камоли балконче! Хорор клаустрофобичарке почела сам да испољавам видно. Кабина од петнаестак квадрата опремљена је свим неопходним садржајима, мини-баром, сефом, купатилом, телефоном, телевизором. Вентилација и клима-уређај. ТВ екран је једини прозор у свет. И буквално. Камере постављене на палубама показују вам у сваком тренутку где се налазите, да ли дува ветар и које јачине, да ли је дан или ноћ. Сваки час обавештавају вас или на екранима или у бродском листу да померате часовник, сат напред, сат назад, да сте прешли Еквадор, као и Јарчеву обратницу.

Лепота самог брода је заиста импресивна – три базена, четири џакузија, осам барова и четири ресторана, спортски терени, спа центар, соларијум, дискотека, играоница за клинце, казино са слот машинама и столовима за оне озбиљне играче, огроман да можете да залутате, мали Лас Вегас... Паре на „крузеру” се неосетно троше, као да излазе из моде! Одмах морате да положите депозит од најмање 200 евра, или кредитну картицу. Сваког дана скида се по шест евра чија је намена исплата особља.

 Храна је урачуната у цену, једе се нон-стоп, шест оброка један за другим. Цврче стекови на роштиљу, миришу шкампи, и плодови мора, рибе, поврће и воће, слаткиши, одличан италијански сладолед. Али, плаћа се вода и пиће. Флаша од седам деци је 2,5 евра, плус 15 посто таксе. Дјути-фри шоп је под свакодневном опсадом. Виски можете да купите, али га нећете добити све до коначног искрцавања. Била сам сведок очајних вапаја старије Американке која је покушала да убеди продавца како не може да заспи без две-три чашице „џонија шетача”. Он ју је љубазно упутио на услуге бара или ресторана. Чаша стаје шест евра плус 15 посто, па испадне скупо средство за спавање!

Забава на броду траје од јутра до сутра. Један „латински љубавник” свако пола сата је мењао гардеробу и шетао свим палубама, вечито сам, загледан у своју, некад лепу прошлост. Галерија ликова, понајчешће старих, који без комплекса носе своје затегнуте трбухе или омлитавелу кожу, свако са својом причом, зашто баш путује „крузером”. Мало је оних који су понели или повели своје љубави, много је солера, енергичних жена за којима као цуцки каскају деценијама верни мужеви...Само је фалио Фелини.

Моја клаустрофобија испливала је у свој својој жестини. Сатима сам ноћу седела на ивици кревета, гутајући кардиопирине и бенседине. Имала сам осећај као да сам у Тутанкамоновој гробници! А тек стални ветар на палуби, врућина, плус 40 крај базена, а кад уђеш у ресторан, 20 степени! Тресла нас је грозница, температура, кашаљ, неки су добили и коктел инјекција! Бродска болница је такође остварила леп приход. Додуше, све те трошкове плаћа –осигурање! Лекарски преглед је 35 евра, једино лекар долази у кабину кад имате дијареју. Пилуле против морске болести деле бесплатно, а љуљало је богами доста. Упркос јаким стабилизаторима, одлетите с једног краја ходника на други.

И тако, прођоше те три недеље. Излети и лепота градова су посебна прича. То је ипак најлепши део путовања. Човек се на све навикне. Многи су одушевљени, ја рекох – „никад више”! Сад чујем, овом „крузер-буму” хоће да конкуришу „еркрузерима”,специјалним цепелинима, летећим бродовима. Хвала, не то не!

Мирјана Радошевић