Непролазне дилеме оца и сина

„Није време за промене, смири се, опусти. Млад си и то је проблем, много тога још мораш да научиш... И сам сам некада био као ти, и знам да није лако остати миран када видиш шта се збива око тебе, али сачекај, размисли, одвагни све што имаш. Јер и сутра ћеш бити овде, али твоји снови неће...” Овим речима обраћа се родитељ детету у композицији „Отац и син” („FatherAndSon”), коју је давне седамдесете певао Кет Стивенс (CatStevens).

Пореклом кипарски Грк, рођен 21. јула 1948. у Лондону као Стивен Димитри Георгиу, од оца православца и мајке лутеранке, васпитаван је у католичкој школи, да би се децембра 1977. приклонио – исламу. Можда је и то мноштво религијских утицаја којима је био изложен, било пресудно у грађењу његовог погледа на свет, који је кроз музику тако суптилно нудио слушаоцима.

Песма „Отац и син” као да осликава све дилеме младог човека који је у узрастању дошао до тачке на којој мора да престане да буде нечије дете и постане човек. Овај преломни тренутак Стивенс у песми исказује следећим синовљевим речима: „Како да му објасним. Када год покушам, он одбија. Увек иста, стара прича. Од тренутка када сам проговорио наређено ми је да слушам. Али сада видим пут којим морам поћи. Знам да морам.”

Упитан својевремено у једном интервјуу да ли је реч о аутобиографској песми, Стивенс је одговорио: „Никада нисам стварно разумео свог оца, иако ме он ни у чему није ограничавао, никада ме није спречавао да урадим оно што желим. Ово је песма за оне који те стеге нису могли да раскину”.

„Отац и син” написана је у оквиру музичког пројекта „Револуција”, у којем је требало да учествује глумац Најџел Хоторн, и који је за тему имао време политичких преврата у Русији. Реч је о жељи младог човека да се придружи револуционарима упркос забрани родитеља. Услед сплета разних, неповољних, околности, пре свега здравствених, пројекат никада није доведен до краја. Међутим, композиција „Отац и син” остала је да живи у новом контексту, као слика вечитог међугенерацијског неспоразума.

Интересантно је да су продуценти чувеног филма „Мулен руж” из 2001. намеравали да као део музичке подлоге користе ову песму. Стивенс је предлог одбио, пошто је расна компонента филма била у супротности са његовим исламским уверењем.

Композиција „Отац и син” је, у ствари, прича блиска свакоме од нас, и зато нас толико и обузима. Како рече један обожавалац Кета Стивенса, „док сам био тинејџер, слушајући је неумитно сам се идентификовао са ’сином’”. Када сам је недавно, као већ озбиљан породични човек, поново преслушао помислио сам: „Овај мали арогантни слинавко би свакако требало да послуша сопственог оца”.

Двадесет првог септембра 2004. Стивенс, тачније, Јусуф Ислам, ухапшен је приликом доласка у САД где је имао уговорен пословни састанак са звездом кантри музике Доли Партон. Реакција граничне службе уследила је, како је званично наведено, „због забринутости (америчких власти) да постоје могуће везе са терористима”.

Да ли је овом епизодом, на неки чудан начин, оживљено и вечито страховање родитеља, забринутог за будућност сопственог детета, као што је то Кет Стивенс певао у композицији „Отац и син”, вероватно само аутор може да исприча.

Слободан Самарџија