Neprolazne dileme oca i sina

„Nije vreme za promene, smiri se, opusti. Mlad si i to je problem, mnogo toga još moraš da naučiš... I sam sam nekada bio kao ti, i znam da nije lako ostati miran kada vidiš šta se zbiva oko tebe, ali sačekaj, razmisli, odvagni sve što imaš. Jer i sutra ćeš biti ovde, ali tvoji snovi neće...” Ovim rečima obraća se roditelj detetu u kompoziciji „Otac i sin” („FatherAndSon”), koju je davne sedamdesete pevao Ket Stivens (CatStevens).

Poreklom kiparski Grk, rođen 21. jula 1948. u Londonu kao Stiven Dimitri Georgiu, od oca pravoslavca i majke luteranke, vaspitavan je u katoličkoj školi, da bi se decembra 1977. priklonio – islamu. Možda je i to mnoštvo religijskih uticaja kojima je bio izložen, bilo presudno u građenju njegovog pogleda na svet, koji je kroz muziku tako suptilno nudio slušaocima.

Pesma „Otac i sin” kao da oslikava sve dileme mladog čoveka koji je u uzrastanju došao do tačke na kojoj mora da prestane da bude nečije dete i postane čovek. Ovaj prelomni trenutak Stivens u pesmi iskazuje sledećim sinovljevim rečima: „Kako da mu objasnim. Kada god pokušam, on odbija. Uvek ista, stara priča. Od trenutka kada sam progovorio naređeno mi je da slušam. Ali sada vidim put kojim moram poći. Znam da moram.”

Upitan svojevremeno u jednom intervjuu da li je reč o autobiografskoj pesmi, Stivens je odgovorio: „Nikada nisam stvarno razumeo svog oca, iako me on ni u čemu nije ograničavao, nikada me nije sprečavao da uradim ono što želim. Ovo je pesma za one koji te stege nisu mogli da raskinu”.

„Otac i sin” napisana je u okviru muzičkog projekta „Revolucija”, u kojem je trebalo da učestvuje glumac Najdžel Hotorn, i koji je za temu imao vreme političkih prevrata u Rusiji. Reč je o želji mladog čoveka da se pridruži revolucionarima uprkos zabrani roditelja. Usled spleta raznih, nepovoljnih, okolnosti, pre svega zdravstvenih, projekat nikada nije doveden do kraja. Međutim, kompozicija „Otac i sin” ostala je da živi u novom kontekstu, kao slika večitog međugeneracijskog nesporazuma.

Interesantno je da su producenti čuvenog filma „Mulen ruž” iz 2001. nameravali da kao deo muzičke podloge koriste ovu pesmu. Stivens je predlog odbio, pošto je rasna komponenta filma bila u suprotnosti sa njegovim islamskim uverenjem.

Kompozicija „Otac i sin” je, u stvari, priča bliska svakome od nas, i zato nas toliko i obuzima. Kako reče jedan obožavalac Keta Stivensa, „dok sam bio tinejdžer, slušajući je neumitno sam se identifikovao sa ’sinom’”. Kada sam je nedavno, kao već ozbiljan porodični čovek, ponovo preslušao pomislio sam: „Ovaj mali arogantni slinavko bi svakako trebalo da posluša sopstvenog oca”.

Dvadeset prvog septembra 2004. Stivens, tačnije, Jusuf Islam, uhapšen je prilikom dolaska u SAD gde je imao ugovoren poslovni sastanak sa zvezdom kantri muzike Doli Parton. Reakcija granične službe usledila je, kako je zvanično navedeno, „zbog zabrinutosti (američkih vlasti) da postoje moguće veze sa teroristima”.

Da li je ovom epizodom, na neki čudan način, oživljeno i večito strahovanje roditelja, zabrinutog za budućnost sopstvenog deteta, kao što je to Ket Stivens pevao u kompoziciji „Otac i sin”, verovatno samo autor može da ispriča.

Slobodan Samardžija