Цензура Марка Твена

Најзад се и то догодило: мусави Хаклбери Фин, најпознатији амерички литерарни лик, испран је и упристојен, а његов творац цензурисан. Али питање је ко ће га таквог измењеног уопште читати, јер како истичу књижевни критичари Хак више није ни налик себи. У фебруару из штампе излази нова верзија класика америчке књижевности без увредљиве речи „нигер” (црња или црнчуга) коју је Марк Твен у оригиналној верзији употребио 219 пута. Алан Грибен, професор енглеског језика на Универзитету Обурн, заменио је „црњу” речју „роб” („slave” на енглеском) а издавачка кућа из Алабаме „Њусаут букс” пристала је на прекрајање, како би ремек-дело Марка Твена било увршћено у обавезну школску лектиру.

Многим професорима у средњим школама је непријатно да ову политички некоректну реч изговоре пред разредом, поготово ако раде са афроамеричком децом. За разлику од њих, црни амерички репери у својим нумерама извикују је у рефренима без икаквог зазора. За такозвану „реч Н” владају у Америци строга правила политичке коректности. То може деловати нелогично, али Американцима европског порекла није дозвољено да од „црње” изговоре или напишу више од почетног слова, док га афроамеричка популација користи у свакодневном говору. Сматра се да је то погрдан израз који је у употребу ушао у време ропства и да са собом носи расистички набој.

Због цензуре Марка Твена подигла се велика полемика. Поборници истичу да ће сада у свакој школи „први прави амерички писац”, како Твена зову критичари, моћи да се чита без протеста родитеља. Узбудили су се, међутим, противници прекрајања књижевности. Књиге треба да читају писмени људи, а ако су неписмени не вреди да се из њих било шта избацује или у њих убацује, пише једна књижевница у „Њујорк тајмсу”.

На адресу издавача у Алабами стигло је на хиљаде љутих коментара. Суочени са осудама, аутор и издавач покушавају да нађу „добру страну у овом несвакидашњем подухвату”.

Ако овај наш нови Фин подстакне прави разговор о цензури и слободном образовању, онда смо урадили праву ствар, каже представница издавача. Сам аутор вади се да није извршио „дезинфекцију” Марка Твена.

„И поред измена остала је оштра друштвена критика, хумор је нетакнут. Само сам хтео да престане опсесија том једном речју, и да сви на миру можемо да читамо ову велику књигу”, каже професор Грибен.

Првих 7500 примерака цензурисаног „Хаклбери Фина” продаваће се у књижарама од фебруара, али се у дигиталној верзији може  купити већ од следеће недеље. Халабука која се дигла није утицала на продају, па је „коректни Хак” тек на педесетхиљадитом месту по броју заинтересованих купаца.

З. Ш.