Развој без кредита

Док грађани Црне Горе и страни инвеститори однедавно имају шансу да, купујући муниципалне обвезнице на Монтенегроберзи допринесу развоју њихових емитената – општина Никшић и Бијело Поље, у Србији нема ни назнака да ће нека од локалних власти на тај начин покушати да прикупи средства за финансирање атрактивних развојних пројеката без задуживања код банака.

Уместо тога, много је једноставније таворити и жалити се на "београдизацију", то јест несразмерно убрзани развој главног града у односу на општине, градове и регионе у такозваној унутрашњости Србије и узимати.

Међутим, ни српска метропола, која вапије за капиталом за изградњу нових мостова, метроа, обилазнице, увођење гасовода, као и обнову дотрајале инфраструктуре, још није ни покушала да искористи могућности берзе како би, продајом својих муниципалних обвезница, у велики инвестициони замах укључила Београђане и друге грађане Србије, као и стране инвеститоре.

Уместо тога, ових дана је осванула вест да ће се за обнову београдске Газеле узети кредит од 30 милиона евра код Европске банке за обнову и развој за ту намену, а да нико од надлежних није контактирао берзу и распитао се за могућности прикупљања средства за ту и друге сличне намене на домаћем тржишту капитала, на којем је, иначе, оскудан асортиман хартија којима се тргује.

Папири уместо кредита

Нови закон о финансирању локалних самоуправа не само што би требало да допринесе јачању аутономије општина у погледу самосталног прописивања својих изворних пореза на имовину већ је и шанса за њихов убрзани развој.

Он је најавио да ће од идуће године бити формиране и локалне пореске управе, а главни приходи општина биће наплата пореза на имовину, на наслеђе и на поклон, на пренос апсолутних права, на приход од непокретности, на приход од давања у закуп покретних ствари и разне локалне таксе.

Нова законска решења омогућиће локалним органима власти да користе велике могућности финансијског и тржишта капитала, односно да емитују и продају различите врсте хартија од вредности на терет својих будућих буџетских прихода.

Реч је, пре свега, о муниципалним обвезницама, у које је улагање не само исплативо већ и релативно неризично, јер се њихова исплата гарантује из фискалних прихода локалне заједнице.

Уз то, корпоратизација садашњих јавних и комуналних предузећа, која подразумева да она и даље послују на принципу задовољења јавног интереса, али и да буду профитно мотивисана, односно да цене њихових услуга буду тржишно верификоване, такође би омогућила изградњу нове и модернизацију постојеће локалне електродистрибутивне мреже, гасовода, путева, увођење телефоније…

Јер, и та предузећа би могла да емитују обвезнице ради прикупљања средстава за технолошка унапређења, модернизацију и развој на тржишту.

Имајући у виду да је сваки локални орган власти стално "на оку" грађана, то би додатно требало да олакша доношење инвестиционих одлука.

Ово тим пре што финансирање развојних пројеката емитовањем и продајом тих обвезница доприноси побољшању квалитета живљења у локалној заједници, па и због тога постоји заинтересованост купаца, пре свега пореских обвезника с те територије, за улагање у водоводну мрежу, телефонију, мостове и другу инфраструктуру и капиталне објекте.

Пореска "аболиција"

Муниципалне обвезнице, којима се штедња грађана активира, свуда су у свету изузете из пореског третмана, што значи да су трансакције овом хартијом "аболиране" од пореског оптерећења, чиме се искључује и порез на добит остварен у њиховом промету.

Држава тако стимулише локалне заједнице да самостално прибављају средства која су им неопходна, али и да подстичу тражњу обвезница, чак и кад су приноси које оне доносе инвеститорима нижи од оних које обезбеђују друге, али опорезоване хартије.

Емисија и продаја муниципалних обвезница се емитенту више исплати од задуживања код банака због тога што се трансакције овим хартијама не опорезују, па њихове каматне стопе могу бити ниже у односу на банкарске.

Уз то, потенцијални инвеститор може трговати том хартијом и на секундарном тржишту, што значи да их у сваком тренутку може или продати или купити и на тај начин остварити капиталну добит у ценовној разлици.

Емитент има и могућност да утврђује рокове доспећа и евентуалне купонске исплате, сходно својим потребама, а уколико се покаже као поуздан дужник – може да повећава рокове доспећа новоемитованих папира.

На тај начин свака наредна емисија муниципалних обвезница за финансирање развојних пројеката локалне самоуправе постаје траженија, а неопходни новац, прикупљен на тржишту, појевтињује.