Добра смеса лоше одржавање
Према подацима из Дирекције за путеве, у току је асфалтирање око 130 улица у граду, укључујући и велике радове на Аутокоманди и у Булевару краља Александра. Познато је, међутим, да друмови, и поред педантно урађеног посла, брзо пропадају.
Према речима Имреа Папа, шефа одељења за асфалт при Градском институту за путеве, асфалт који се поставља на важне градске саобраћајнице је врхунског квалитета, такозвани скелетни мастикс асфалт. Међутим, разлози за релативно брзо пропадање улица су преоптерећеност возилима, кратак рок за асфалтирање због којег се путеви отварају за саобраћај пре хлађења асфалта, пролазак тешких камиона и неодржавање после зимских месеци.
– Та мешавина асфалта је веома квалитетна и користи се широм Европе, јер је отпорна на деформације. У Хрватској и Словенији користи се у асфалтирању аутопутева. На споредним улицама у граду поставља се мање квалитетан слој друге класе – објашњава саговорник.
Имре Пап каже да је, и поред тога што је асфалт на важним путевима високог квалитета, оштећује се већ током постављања, јер се саобраћајнице обнављају под оптерећењем.
– То је разумљиво, јер би затварање главних градских улица изазвало велике гужве. Такође, асфалтирање не би требало обављати по киши и завршени коловоз мора да се хлади барем 24 сата. Веома битна ставка је одржавање. Оно би требало да почне истога дана, када се обновљени пут отвори за возила. За сада, због обима посла и недостатка новца, асфалтирање се обавља на више путева, који ће краће трајати – објашњава Имре Пап.
Он истиче да се у развијенијим државама много више новца одваја за путеве и за то наводи пример Немачке. Аутопутеви у овој земљи су бетонски, међутим, та технологија је много скупља, и још је далеко од стандарда којим сада живимо. Осим високе цене постављања, и одржавање бетонског пута је веома скупо. Важан разлог због којег се код нас неће ускоро возити по бетонском путу јесте што у Србији не постоје машине за производњу ове врсте путева.
– Механизација коју имају фирме у Србији је направљена за битуменске мешавине асфалта. Некада је предузеће "Планум" поседовало механизацију за прављење бетонских путева, међутим и они су, због беспарице, одустали од тога – вели Имре Пап.
Према речима Папа, путеви су често на мети других градских комуналаца, као што су "Електране", "Водовод и канализација" и многе приватне фирме које уграђују топловод. Дотрајале инсталације испод пута такође захтевају поправку, што додатно доприноси да Београд током целе године изгледа као велико градилиште.
Поред Института за путеве у Београду, постоји и Институт за испитивање материјала, као и Центар за путеве и мостове у Новом Саду. Ови институти пројектују мешавине за асфалт, обављају надзор на путевима и сарађују са фирмама у Србији које се баве асфалтирањем. А њих има много, јер је путарски посао веома исплатив. Виши стандард гарантује и боље путеве, а док се то не деси, многи Београђани чије улице посете путари питаће се: зар нису већ асфалтирали прошле или претпрошле године?Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


