Извоз једино решење

Највећи део новца из националног инвестиционог плана (НИП) за заштиту животне средине биће намењен побољшању ситуације у области управљања комуналним отпадом, док је решавање проблема опасног отпада готово занемарено. Од 11 пројеката који ће бити финансирани из НИП, чак шест је посвећено управљању отпадом и у њих ће бити уложено око 11,5 милиона евра. Од тога ће једино за израду инвентара ПЦБ и за извоз трансформатора и кондензатора који садрже ту штетну материју бити потрошена два милиона евра. Према оцени Мирослава Никчевића, директора Управе за заштиту животне средине, непостојање националног центра за третман опасног хемијског и медицинског отпада и даље је један од највећих проблема заштите животне средине. Иако је његова изградња била раније планирана, то се још није догодило.

– Било је предвиђено да се национални центар гради по фазама –  наводи Никчевић – а средства за прву фазу била су обезбеђена донацијом Европске агенције за реконструкцију. Новац, међутим, није утрошен за то, јер није било могуће обезбедити локацију за изградњу постројења. Поједине невладине организације су, вероватно због личне промоције, пласирањем погрешних и тенденциозних информација, створиле негативан став према овом пројекту, што је довело до повлачења локалне самоуправе из пројекта.

Једини начин поступања с опасним отпадом у Србији данас јесте његов извоз на третман у иностранство. Ако онај ко га је произвео нема новца да плати извоз, постојећи прописи допуштају, међутим, да и деценијама пре тога остане у привременим складиштима. Никчевић напомиње да, ако би се извозиле све количине које настану, према неким проценама, индустрија би страним операторима плаћала и до 50 милиона евра годишње. Доношењем закона о управљању отпадом, чији је предлог упућен Скупштини, указује он, створиће се услови да управа изврши значајан притисак на индустрију да са отпадом који направи поступа у складу са праксом Европске уније.

– Према Предлогу закона, индустрија ће моћи у привременим складиштима да држи опасан отпад највише годину дана. Сматрамо да ће привредници врло брзо доћи до закључка да је изградња националних капацитета за третман и у њиховом интересу. Закон ће такође омогућити да приватни сектор почне да инвестира у ову област, што је на дуже стазе једино одрживо решење – закључио је Никчевић.

Када је реч о опасном отпаду медицинског порекла, Мирослав Танасковић, из Градскoг завода за заштиту здравља Београда, каже да је инфективни отпад највећа претња за здравље становништва, јер га има највише. Чине га игле, шприцеви, газе, пипете, системи за трансфузију, крв и деривати крви, епрувете и друго што садржи микроорганизме који могу да изазову инфективно обољење.

– Патоанатомски отпад, односно делови тела који се одстране у хируршким интервенцијама – објашњава Танасковић – спаљују се или, што је код нас чешће, сахрањују на гробљима. Радиоактивне материје регулисане су прописима Међународне агенције за атомску енергију, а фармацеутски отпад из Србије такође се извози, јер немамо услове за његово уништавање.