Клементеова тачка ослонца

Задовољан сам резултатом, казао је Хавијер Клементе селектор фудбалске репрезентације Србије, после значајне победе против Белгије (1:0) у трећем квалификационом мечу за Европско првенство 2008. године у Аустрији и Швајцарској, која је српски национални тим довела на прво место А групе. Он је нагласио да је немогуће да играчи одраде све оно што од њих тражи и одиграју без грешке. Селектор је истакао велику борбеност и залагање, као и трему због првог сусрета пред домаћом публиком, јер су играчи желели да се представе у што бољем светлу.

С надом да је уочено све што није ваљало ни у четвртом мечу наших репрезентативаца с новим именом и обележјима, ипак, оно што је најважније јесте чињеница да је забележена победа, да су освојена три веома значајна бода и да наставак дугог квалификационог циклуса наш национални тим дочекује с челне позиције.

Осим победе и три бода није све било баш лоше. Пре свега, уз оно што је Шпанац рекао, радује и храбри игра одбрамбених играча и нападача.

Утисак је да Клементе није хтео много да ризикује, па се определио за искусну стамену одбрану са Видићем, Крстајићем и Драгутиновићем, упркос томе што је Степанов у претходним утакмицама био међу најбољим појединцима (ако не и најбољи). Последњи одбрамбени бедем је добро функционисао, а објашњење податка да је ривал и поред тога створио неколико веома повољних прилика "лежи" у томе да и даље наш национални тим има много проблема у средњем реду. Јер, и поред тога што су Белгијанци у завршници меча играли чак са четворицом нападача, најзрелије шансе пропустили су њихови играчи из такозване задње линије Хефкенс и Ван Бујтен. Локонда Мпенза се готово није ни примећивао на терену, док је Дембеле чак и замењен. Од тројице резервиста, којима је Вандерејкен указао поверење, само је Ванденберг био у прилици да матира Стојковића (у последњем минуту када је погодио стативу), а Мбо Мпенза је представљао сталну опасност углавном делујући по десној страни терена.

Оно где смо већ годинама "најтањи" јесте везни ред. Још једанпут се показало да имамо квалитетне играче способне да "кваре" игру противника и да играју по боковима, али дуго већ немамо правог креатора, који би представљао "мозак екипе" и својим индивидуалним квалитетима организовао брзе и течне комбинације. Зато и јесте било доста неповезаних акција, погрешних додавања... Увођење "неискусног" Ергића дало је прави резултат. Иако је на терену провео свега двадесетак минута, фудбалер швајцарског Базела је потврдио да поседује квалитет и да се на њега мора озбиљно рачунати.

Нешто се ипак мора жртвовати. Короман је изванредан уз десну аут-линију, Ковачевић и Дуљај у већ помињаном кварењу игре ривала, Станковићу очигледно више одговара мало повученија улога, па остаје рупа и несклад између њих и нападача. Стрелац Жигић и Пантелић водили су жестоку борбу са одличним белгијским интернационалцима Ван Бујтеном, Компанијем и Хефкенсом, и огромним залагањем, жељом и индивидуалним квалитетом успели да је добију.

Међутим, све је добро што се добро заврши, па тако и не треба сада гледати победи у зубе. Бодови су освојени у дуелу с једним од главних конкурената и то заиста јесте највредније.