Могло је и боље

Од нашег специјалног извештача
Франкфурт на Мајни – Највећа светска манифестација књиге, издаваштва и књижарства и нових, пратећих медија завршена је синоћ у свом 58. издању. Више од седам хиљада излагача, од којих је само из Немачке било 3.200, са око сто хиљада нових наслова и још толико из ранијих година, у пет протеклих дана није учествовало само у креирању највећег књижарског излога на свету, који се овде простире на стотинак хектара, већ и у највећем бизнису чија се вредност, према првим проценама, креће око суме од 600 милиона евра. Сматра се да је ових дана у Франкфурту управо толико вредних послова уговорено и склопљено за реализацију током следеће године.

У том великом свету, чији се живот, посебно у сајамским данима, одвија космичким брзинама, увек нас, дабоме, занима – наше место у свему томе? Како смо се показали, да ли је неко, колико и како запазио Србију?

Одговор је врло једноставан: имали смо велики, лепо и модерно дизајниран штанд, транспарентан и пун светлости, са неколико стотина пробраних дела из свих области од укупно тридесетак издавачких кућа, и јединствени информативни пункт Народне библиотеке Србије који је, за све заинтересоване да претражују базу ове културне институције и трагају за жељеним издањима и ауторима био на сталној, онлајн вези. Па, ипак, и поред појединачних, заинтересованих посетилаца, све је остало некако пусто, незапажено и прилично мртво, јер, једноставно, Србија, тачније Удружење издавача и књижара Србије није конципирало ниједан једини програм. Штанд без наших писаца, без издавача, без сусрета са страним издавачима, чак без иједног пријема за поштоваоце нашег културног простора, остао је у запећку 58. франкфуртског сајма књига.

– До следећег сајма требало би да озбиљно размислимо о програмима на овом простору, и то не екстензивним, већ интензивним. Али, о томе би требало да размишљају и министарства просвете, туризма, привреде, јер је реч о свеукупној слици и нашем наступу у Франкфурту, а не само Министарство културе које је овде уложило новац и у том смислу показало државни интерес... Остаје, наравно, питање – где су издавачи, зар је могуће да овде не виде своје место, а ако не могу себи да приуште појединачне штандове на сајму зашто нису искористили ресурсе овог простора – рекао нам је Младен Весковић, саветник у Министарству културе, који је на сајам дошао у оквиру програма подршке преводима српских текстова на друге језике.

Добрила Бегенишић, радећи на информативном пункту Народне библиотеке Србије, и Марина Радојичић, из Удружења издавача и књижара Србије, удовољиле су протеклих сајамских дана захтевима многих слависта, истраживача и обичних посетилаца који су тражили различите наше ауторе, ретке наслове... Немачку публику је, истиче Добрила Бегенишић, занимало Косово, историографске књиге, дела о манастирима, а долазили су чак и представници разних туристичких агенција тражећи – имена водича по Србији!

За разлику од нас, овде су се сви други, а посебно земље из нашег окружења и са простора бивше Југославије, знатно боље пласирали и снашли. Неке су на готово свака два сата имале сусрете са својим ауторима, правећи тако пре свега маркетинг сопственој култури и држави. Хрватска је, представљајући изузетно добро направљену монографију "Никола Тесла: И би свијетло", коју је објавила издавачка кућа "Зоро", организовала на свом штанду и изложбу "Никола Тесла: човек који је осветлио свет", модерно конципирану, са макетама Теслиних проналазака и уз – подршку Унеска! На представљању монографије о Тесли, дакле "једног од највећих научника свих времена рођеног у Хрватској", како је то истакнуто, узео је учешће и изузетно инспиративно говорио највећи савремени научник данашњег хрватског културног и научног простора, академик Мирослав Радман! Порука је сасвим јасна, поуке за нас такође, ако то уопште више има икаквог значаја за нас...

Теслина биографија је у монографији написана тако вешто да је заправо све тачно, иако се нигде не види да је реч о генију српског порекла! Уз фотографије Теслиних сестара, Милке и Марице, стоји тек да су се "касније удале за српске православне свештенике из породица Трбојевић, Глумичић и Косановић", али нигде нема податка да је и отац великог научника био – српски православни свештеник!

Посебно занимљиво истраживање на тему колико су Теслино име и дело инспирисали разне уметнике у свим областима уметности у протеклих сто година представио је публициста Давор Шишовић.