Криминал са укусом политике

Од нашег сталног дописника
 ЗАГРЕБ, 8. октобра – Суђење хрватском пословном човеку Хрвоју Петрачу, којег је Грчка недавно изручила на основу хрватске међународне потернице, под сумњом да је организовао отмицу сина свог пријатеља генерала Владимира Загорца и изнудио 750.000 евра за његово ослобађање, већ после неколико дана, као што се и очекивало, изашло је из оквира обичног криминалног случаја.

Петрач је, наиме, одржао обећање да ће генерала питати одакле му толико богатство, а то његово "пропиткивање" приликом суочавања пред судским већем подигло је толику прашину да се уз неке политичаре поводом тога огласио и председник Хрватске Стјепан Месић.

"Преврућ" новац

Владимир Загорац, наиме, спада у онај мањи број људи који су протеклих ратних година из ничега остварили велико богатство. До рата је био млади помоћни геометар, а затим хрватски "драговољац", али увек далеко од ратишта, док је у каријери нагло напредовао када је постао Шушков лични возач и стекао његово велико поверење. Тада га је министар одбране Гојко Шушак поставио за начелника војне установе "Алан" преко које је ишло комплетно снабдевање Хрватске војске – од оружја (што значи и његов шверц у време ембарга) до опреме и хране, а у том раздобљу се Владимир Загорац и нагло обогатио.

Које су му тада биле све могућности указао је сада на суђењу и његов бивши пријатељ Хрвоје Петрач, чије богатство такође има магловите корене, јер се зна да је у почецима власти ХДЗ-а, у време када се Хрватска одвајала од Југославије и мењала националну валуту, учествовао у превожењу динара у БиХ и Србију где су мењани за девизе. Као директор "Алана", Загорац је био супотписник неких тајних девизних рачуна у иностранству на које су стизали велики износи новца који је као помоћ осамостаљењу Хрватске слала емиграција, а, према тврдњи Петрача, после смрти Туђмана и Шушка дотични је остао једина овлашћена особа за један такав рачун у Грацу. Петрач такође тврди да му је Загорац нудио шифру тог рачуна да за њега пребаци 35 милиона долара, али је он то одбио сматрајући да је то за њега "преврућ новац". Такође, тврди да је за Загорца "вртио" педесетак милиона долара, чиме доказује да уопште није имао потребе да поред толиког новца отима сина пријатељу да би изнудио 750.000 евра.

Где је новац дијаспоре

Овакво сведочење Петрача поприлично је узбуркало политичке кругове, па је одмах реаговао и председник Месић тражећи од надлежних државних служби да испитају те наводе. "Сада је прилика да се покрену поступци и рашчисти питање где је новац који је дијаспора слала за одбрану. Ако се покрене поступак, банке ће дати све податке", каже Месић и напомиње да се "зна који су то рачуни, али се не знају трансфери с њих."

Огласио се и челник СДП-а, бивши премијер Ивица Рачан, у чије време је покушано да се истражи где је нестао велики новац хрватске емиграције, али без успеха: "Нормално да смо дали налоге за истрагу, али, наишли смо на блокаду. Владала је ’омерта’, закон ћутања, и у ХДЗ-у и у криминалном подземљу", каже он. Случај "тајних рачуна", подсетимо, потресао је хрватску политичку и јавну сцену после смрти Туђмана и Шушка, поготово када су поједини угледни хрватски исељеници јавно изнели оптужбе да су послали велике износе новца за помоћ Хрватској, којем се изгубио сваки траг и не зна се где је завршио. Опште је уверење да је тај новац великим делом завршио на приватним рачунима тадашњих најутицајнијих особа у хрватској власти. Из тог времена постоји и изјава тадашње директорке државне агенције за борбу против организованог криминала Маринке Орлић да је тај новац коришћен за куповину предузећа и инвестиционих фондова, али се то никада није могло доказати.