Рана за раном

Од нашег сталног дописника

ВАШИНГТОН, 8. октобра – Септембар је био ужасан, а ако настави како је почео, овај октобар би могао да буде најгори месец за Американце од почетка рата у Ираку, упозорава Џон Пајк, директор вирџинијске интернетске организације Глобална безбедност, која разматра војна питања. Он није паничар, већ аналитичар забринут због најновијих званичних података о повећаним мукама суперсиле на њеном главном и највећем савременом светском фронту.

Број рањених америчких војника је тамо у септембру достигао највиши месечни ниво у безмало последње две године, саопштио је Пентагон. Теже или мање опасне ране за тих 30 дана задобило је њих чак 776.

Избацивање из строја се повећава. Само у првој недељи октобра је, према службеној статистици, рањено око 300 припадника трупа САД.

Док су медији махом усредсређени на евидентирање погинулих, више од 2.700, данашњи "Вашингтон пост" преноси оцене армијских стручњака по којима је број рањених војника најпоузданији показатељ повећања жестине сукоба. Јер, додају, број смртних исхода је мањи него у прошлим ратовима због јаче техничке заштите и ефикасније медицинске помоћи.

Такође, наводе да је однос рањених и погинулих у Ираку осам према један, док је у вијетнамском рату био три према један.

Рањавање а не смрт је данас главно мерило за процену размера борби, сматра и Ентони Кордсман из вашингтонског Центра за стратешка и међународна изучавања. За три и по године рата, у Ираку је рањено више од 20.000 војника САД, истиче се без података о таквим страдањима на супротној страни и међу цивилима.

До садашњег убрзаног низања ране за раном дошло је, процењује се, због повећања борбеног ангажмана америчких трупа, у Багдаду и западној провинцији Анбар. Посебно у престоници, где герилци, измешани међу шест милиона грађана, вребају такорећи иза сваког ћошка и изненадним ударима неутралишу технолошку предност страних јединица.

И нови планови Американаца тако се изјаловљавају, тврде овдашњи експерти које цитира "Пост". Кренули су у офанзиву да би "спречили да секташки сукоби прерасту у отворени грађански рат", а појачани су окршаји између исламских фракција. Прокламовали су да ће главнину борбених задатака преузети снаге лојалне новим властима, а испоставља се да стране трупе морају више и непосредније да се укључе у борбе, у којима се једној или другој страни придружују локалне полицијске снаге које би требало да успоставе мир у име ауторитета који претендују на општенационалну прихваћеност.

– Нова заоштравања побијају својевремену тезу министра одбране Доналда Рамсфелда да ће ирачке трупе бити оспособљене да саме спрече грађански рат – каже Мајкл О’Хенлон, војни аналитичар из вашингтонске институције "Брукингс". Шефу Пентагона се упућују критике и за друге "ратне грешке" па не престају захтеви да поднесе оставку, што и он и председник Џорџ Буш истрајно одбијају.

Рамсфелд је персонализација неуспеха САД у Ираку, наглашава данас коментатор "Поста" у тексту под насловом "Време је да он оде". Аутор подсећа да су се и раније у ратним временима шефови Беле куће одрицали неефикасних и непопуларних министара одбране, па то препоручује и Бушу. Могао би, додаје, да тако ојача своје и националне позиције и да од неког другог добије свеже идеје, уместо што се сада прибојава да би отказом Рамсфелду дао крила герили у Ираку и повећао шансе домаће опозиције на новембарским парламентарним изборима. Као евентуалне наследнике Рамсфелда предлаже, уз остало, и ветеране као што су шеф дипломатије у председничком мандату Буша Старијег Џејмс Бејкер и Збигњева Бжежинског, некадашњег председничког (Џимија Картера) саветника за националну безбедност а и сада утицајног глобалисте.