Нова година и Божић на филму

– Клаудија, пихтије? – пита домаћица рођаку.

– Не, хвала. Додај ми сос.

– Ко хоће батак?...

Наизглед идилична сцена породичног ручка коју смо претходног викенда гледали у филму „Код куће за празник” убрзо је прерасла у бојно поље. Усиљена љубазност довела је до туче у башти, а потом и разговора о изгубљеној блискости и породичним тајнама. Вапај најприсебнијег од присутних: „Сви у кућу пре него што се појавимо на вестима!” – накратко је фамилију дозвао памети. И онда, опет све иде по старом...

Празнични дани повод су да са Небојшом Поповићем, филмским критичарем Радио-телевизије Србије, разговарамо о томе како је новогодишња и божићна атмосфера приказана на филмском платну. Шта се њоме жели рећи, а шта прикрити?

Падају маске

– Празник је згодна филмска тема као „време међаш”, прилика да се окупи породица, пријатељи... Међутим, често се не сачека ни поноћ, падну маске и искоче страсти. И зато кроз слику заједнице, оличену у данима празника, редитељи сагледавају стање духа друштва о коме говоре, и кроз призму породице показују унутрашње лице система – каже Небојша Поповић додајући да су празнични дани и визуелно атрактивни: тада све шљашти, блешти, људи покушавају да буду бољи, лепши и опуштенији, aли жеље и стварност најчешће су у контрасту.

Као пример наш саговорник наводи филм Горана Паскаљевића „Чувар плаже у зимског периоду”, у коме млади брачни пар из седамдесетих година прошлог века (Ирфан Менсур и Гордана Косановић) безуспешно тражи посао са жељом да га нађе у рођеној земљи. За њих је и сам дочек Нове године ноћ наде у боље сутра. Али наивни и добри, они у „најлуђој ноћи” спознају сву тежину људске беде.

С друге стране, празници су прилика да се на филму испричају и интимистичке приче јер доста је оних који то вече проведу сами.

– Они тада резимирају свој живот, одмеравају докле су стигли, и како ће даље. Њихова усамљеност нараста у дане празника јер су то датуми када је радост задата и очекивана. Но, све што је на силу, обично се заврши сузама – каже Поповић, додајући да филм не би био магија када се у празничној ноћи усамљеницима не би догађала чудеса која су прижељкивали целог живота.

Растанци и помирења

Критичар РТС-а примећује да су Нове године у филмовима подједнако тужне и веселе.

– Једна предивна Нова година приказана је у филму „Љубавни живот Будимира Трајковића”. За Нову годину Будимир губи невиност са љубављу свог живота, али првог јануара мора да се са родитељима сели у Ирак. И та Нова година остаће му у сећању за цео живот... 

– Француски филм „Хоће ли бити снега за Божић”, редитељке Сандрин Вејсе, говори о жени коју је муж тиранин оставио са седморо деце без средстава за живот. Потпуно без снаге и наде, мајка на Бадње вече успава децу и у очају одврне гас. Али, почиње снег, и она их буди да виде пахуље... Осим кључне констатације да је све друго мање вредно од живота, ма колико он био тежак, овај филм показује да велики датуми могу да буду тренуци највећих искушења из којих човек треба да изађе јачи – каже критичар.

– Са друге старне, у филму „Код куће за празник” породица је на окупу, ћурка је на трпези, и ту имате Америку у малом. Сви су једном отишли у свет са великим жељама, и сад видимо докле су стигли у животу. Они имају своја задовољства и, углавном, незадовољства која желе да прикрију. Слично је и у „Божићној причи” Арноа Деплешена.

За филмске јунаке прво новогодишње јутро је тренутак када се отвара емоционални пртљаг. Незарасли ожиљци или катарза која улива снагу...

Мирјана Сретеновић

----------------------------------------------

Утакмица уместо рата

– Француски филм „Срећан Божић” Кристијана Кариона указује да су празници време када се прави људи бар накратко мире и разумеју. Доба је Првог светског рата, Немци су са једне, Французи и Шкоти са друге стране. Божић је и непријатељи одлуче да одиграју фудбалску утакмицу. Пушке су утихнуле, а ратници показују најлепше људско лице. Они причају о томе шта ће радити после рата и оним што прижељкују свима нама дају велику лекцију из хуманости – каже Небојша Поповић.

------------------------------------------------

Нови миленијум, нови страхови

Поповић помиње и „Чудне дане”, филм оскаровке Кетрин Бигелоу, о великом дочеку 2000. године у освит новог миленијума у Лос Анђелесу. Ту Нова година означава ново време, нове технологије, које ће људском роду омогућити нове, софистицираније врсте страхова и суровости.... Заправо питање које се поставља те ноћи је: „Шта је људско остало у људима?”