Сведок чеченске трагедије

У суботу увече у Москви, на Лесној улици број 8/12, убијена је Ана Политковска, угледна новинарка листа "Нова газета". Према штурим саопштењима истражитеља, тело убијене Политковске пронађено је предвече у лифту зграде у којој је живела. Најближе комшије кажу да се новинарка тек вратила из куповине када ју је у приземљу сачекао убица, испалио јој један метак у груди и још један у главу и – нестао. У питању је, без сумње, наручено убиство, које су извели професионалци.

Политковска је у сваком погледу била угледни представник новинарске професије. Како у својој земљи, тако и међу колегама на Западу. Многи су је сматрали за једног од најљућих критичара политике Кремља, посебно због рата у Чеченији. Написала је неколико књига у којима се на врло оштар начин бавила радом руског председника Владимира Путина и његовом политиком на Северном Кавказу, поредећи га у неким случајевима чак и са Јосифом Висарионовичем Стаљином.

Пошто је и сама у више наврата боравила међу чеченским избеглицама могла је до у танчина да уђе у сву драматику рата у побуњеној републици. Њене изразите симпатије за све који су морали да напусте своје домове и потраже склониште изван Чеченије нису баш биле по вољи државним званичницима и она је тога била свесна. Ипак, од својих ставова није одустајала.

Политковска је рођена у Њујорку 1958, где су њени родитељи, иначе пореклом из Украјине, били у дипломатској служби. Школовала се у Москви где је 1980. завршила новинарски факултет. Каријеру је почела у "Известији" да би преко више различитих послова доспела и до уредника рубрике хроника у "листу "Обшћаја газета" а потом и коментатора у "Новој газети". У јулу 1999. у више наврата је боравила у зони борбених дејстава на Северном Кавказу, као и у избегличким логорима у Дагестану, Ингушетији и Чеченији.

Своју приврженост чеченским збивањима исказала је и приликом упада терориста у позориште на Дубровки у Москви пре четири године. Већ тада јој је било јасно да је ова акција за циљ имала искључиво скретање пажње на дешавања у јужној руској републици. Наиме, захтеви које су тада изнели терористи били су такви да је крвави расплет био, практично, неминован. У страху за њену безбедност главни уредник јој није допустио да пре две године извештава из Беслана где је такође после упада терориста у локалну школу и окршаја са полицијом смрт нашло 330 особа, већином деце.

У једном недавном интервјуу датом израелским новинама потврдила је да јој је често прећено, наводећи име Рамзана Кадирова, актуелног чеченског премијера, као главног иницијатора претњи. За Кадирова је отворено тврдила да је "државни бандит", а његов долазак на садашњу функцију је оценила као једну од најтрагичнијих погрешки Владимира Путина.

Себе није сматрала борцем. Једноставно, мислила је да о трагедији избеглица неко мора да пише. "То је моја дужност", говорила је. Стога јој се и дешавало да често пређе танку линију између репортерства и личне ангажованости. У својим књигама "Прљави рат" и "Прљава Русија" изнела је низ оптужби да у највећој земљи на свету демократски процеси клизе уназад, а слобода медија бива све угроженија.

Погибија Политковске изазвала је велику пажњу домаће, али и светске јавности. "То је удар против целокупног демократског независног новинарства, страшан злочин против целе земље и против свих нас", пренели су руски медији речи последњег совјетског председника Михаила Горбачова.

Међународна федерација новинара је позвала председника Путина и руске власти да убицу Политковске што пре приведу правди. Њујоршки комитет за заштиту новинара назвао је њену смрт "разарајућом по руско новинарство", док се у саопштењу организације "Новинари без граница" наводи да је "Русија насилничка земља, посебно насилничка према новинарима".