Монопол НИС-а на слободном тржишту

Одлука владајуће већине у Скупштини да од 1. јануара 2011. године повећа акцизе на гориво је – преседан. Акцизе су се по Закону о акцизама до сада мењале почетком или средином фебруара, односно тек пошто званична статистика објави податке о расту инфлације за протеклу годину. Овога пута с тим се пожурило и државни намети на гориво су повећани одмах од нове године, што значи да се држава грчевито бори да напуни буџет који има и те какве проблеме с ликвидношћу, а што грађани плаћају кроз знатно скупље гориво, каже за „Политику” Иван Николић, одговарајући на питање да ли је држава изневерила либерализацију тржишта деривата

Ово повећање од 1. јануара ће се додатно одразити на раст укупне овогодишње инфлације, каже он, и додаје да ће бити добро уколико држава још једном не повећа акцизе у току године, као што је то био случај 2008. године. Николић верује да ће тај сценарио бити избегнут, само зато што је добар политички моменат, јер се припремају избори.

Упитан да ли неке од околних земаља имају двојне акцизе, Николић каже да ту праксу нема ниједна држава у окружењу. А затим напомиње да је логично да држава увођењем нижих акциза на домаће гориво (односно оно које производи Нафтна индустрија Србије, а које је лошијег квалитета) штити заправо потрошаче, јер да је уведена виша акциза и на те деривате (дизел Д2 и МБ 95) гориво би било још скупље. Овако ће велики број потрошачаи даље куповати ово јефтиније гориво, будући да је возни парк такав да у резервоаре већина може да сипа и даље оловни бензин. Међутим, зашто ускраћивати возачима европски квалитет бензина када је основна идеја либерализације била управо то да се троши европски бензин, пита он.

На констатацију да се Србија Међудржавним нафтно-гасним споразумом обавезала да ће штитити домаћу производњу све до краја модернизације НИС-а, односно до 2012. године, Николић каже да би, да има политичке воље, таква одлука могла да се пренебрегне, јер НИС више није српски него руски и подсећа да је држава то учинила и у случају дуванске индустрије. Рекла је да ће важити једна акцизна политика и такав уговор потписала, а онда увела нова правила игре.

И док ће с једне стране возачи, дакле, моћи да купују јефтиније гориво код НИС-а, с друге стране је уведена нелојална конкуренција у односу на остале учеснике у промету јер они тешко да могу имати исте (ниске) цене као НИС. Гориво ће код приватника бити скупље бар за трошкове транспорта, а о загарантованој заради од по пет динара по литру (коју су имали до либерализације) више нема говора.

– Гледајући тако, НИС је поново привилегован у односу на остале, каже Николић и додаје да се због сталног раста цене сирове нафте ускоро може очекивати ново поскупљење горива.

И док Николић сматра да је акциза на гориво заиста повећана за раст инфлације у прошлој години, Саша Милеуснић, директор у приватној нафтној компанији Петробарт-АВИА каже да су оне дупло веће него да су пратиле раст инфлације у протеклој години.

– Због тога и страхујемо да нам тек предстоји усклађивање акциза с растом цена на мало. Да се пратила инфлација, акцизе би биле веће за око три динара, оне су међутим, знатно веће. Осим тога НИС је пре два дана за Д2 који једино може да се купује код њих повећао велепродајну цену за 7,17 динара. Али он сада због привилегије да једини прерађује нафту и производи Д2, овај дериват продаје скоро по велепродајним ценама. На пумпи је он 110 динара, а у велепродаји 109,87. Нико од приватника, међутим, по тој цени не може да продаје, тако да је НИС конкурентан, а овај дериват је и даље врло тражен, појашњава Милеуснић.

Он каже да је држава изиграла либерализацију и због тога што је, уместо да фаворизује европски квалитет горива који нисмо имали свих ових година, натерала приватнике да поново купују код НИС-а и бензин и дизел који је далеко од европског.

При том, додаје, не треба губити из вида ни чињеницу да НИС годишње само на домаћој нафти која му је поклоњена (будући да је рента на рудна блага врло мала) чисто заради око 400 милиона долара и то ако се одбију трошкови експлоатације нафте, иначе би зарада била већа за око 50 милиона долара. НИС, каже Милеуснић, годишње преради 5,1 милион барела домаће нафте. Ако се то помножи с ценом уралске нафте од 94,58 долара јасно је колико компанија само из домаће нафте заради, а то би иначе морала да купи и плати на светској берзи. На све то држава им уведе ниже акцизе, па како онда говорити о слободном формирању цена, пита он.

Како се, иначе, незванично сазнаје приватницима који су уочи либерализације тржишта разговарали с министром трговине речено је да нема смисла да се уводе двојне акцизе, јер какво би то отворено тржиште било, када би се опет фаворизовали само једни. Приватници су јуче ову информацију потврдили за наш лист, додајући да су тим пре изненађени да су акцизе на НИС-ов бензин ниже од увозног.

Упитан како ће се убудуће снабдевати и да ли ће пратити цене НИС-овог горива на пумпама, Милеуснић каже да ће гледати да се приближе максимално колико могу НИС-у, али да не могу продавати по њихових ценама, јер би онда у старту имали губитак. Нико од приватника још није увозио бензин, али ће у наредним данима бити и тог увоза и то само за експеримент, да се види колика је тражња за европским, квалитетним, бензином који би био скупљи за око шест динара од домаћег.

У НИС-у и даље тврде да нема двојних акциза, него да су акцизе за све исте, додајући да је цена нафте посебно у четвртом кварталу знатно поскупела због чега су они морали од јуче да повећају своје цене. Даље промене малопродајних цена зависиће од цене нафте на светском тржишту и ситуације на регионалном тржишту нафтних деривата. Базне велепродајне цене НИС-а за дизел горива које се слободно увозило и до 1. јануара повећавају се само за износ акцизе. Велепродајне цене бензина повећане су 50 процената од износа раста акциза. Убудуће ће велепродајне цене зависити од конкурентне ситуације на тржишту.

Они који не мисле да је држава фаворизовала НИС увођењем двојних акциза то објашњавају тиме да је главни ефекат либерализације што је цена на тржишту Србије постала иста као и у региону, да се на тржишту продају исти деривати који се могу слободно увозити из суседних земаља. Резултат је да је цена деривата сада просечна у односу на регион и на тржишту постоје исти производи као и у окружењу. Као резултат конкурентне борбе играчи могу снижавати цене у односу једне на друге, али то не води реалном снижењу на пумпама, пошто цена нафте има тенденцију раста.

Милан Будимир, саветник за медије у Министарству енергетике, каже да је тржиште потпуно либерализовано у року који је за то био предвиђен. Данас држава више не прописује цене нафтних деривата, а тржиште горива у Србији је део општег отвореног тржишта региона. Цене нафтних деривата у Србији су у нивоу цена у региону. Када говоримо о тренутним ценама оне су високе у целом региону. На раст малопродајних цена утицали су објективни фактори – раст цене нафте који је почео прошле године и који се и даље наставља, усклађивање акциза као и девалвација динара, каже Будимир.

Јасна Петровић

------------------------------------------------------

Поништени ефекти либерализације

Владајућа већина је „политичким триком” подигла акцизе на увозно гориво и тиме поништила све позитивне ефекте либерализације увоза производа од нафте, која је ступила на снагу пре десетак дана, оценио је јуче лидер Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић.

Он је у писаној изјави, достављеној медијима, навео да је кроз парламент „прошверцован” амандман једне од странака власти, који је усвојен гласовима свих посланика већине, уз наводно „противљење” владе.

Према његовим речима, тиме је Нафтној индустрији Србије омогућено да задржи повлашћени положај на тржишту, проширен простор за повећање профита, а грађани и даље најнеквалитетније гориво у региону, плаћају по ценама које су међу највишим у Европи.

Јовановић је оценио као некоректно према грађанима и другим компанијама које се баве пословима са нафтом да се у истом дану наводно укида монопол НИС-а на прераду бензина и уведе намет на увоз бензина који у старту прави разлику у цени од скоро пет динара у корист НИС-а, као наводног домаћег произвођача. „Тиме се онемогућава слободна конкуренција, а цене горива ће и даље несметано диктирати компанија која је остала у заштићеном положају. То, наравно, значи и да ће тржиштем доминирати неквалитетно гориво, које се производи из домаћих превазиђених технологија”, додао је Јовановић.

Председник ЛДП-а је упозорио да се сличним нетранспарентним потезима угрожавају европске интеграције, јер Србија у Европу никада неће стићи ако настави да „штити државне или још горе монополе који су, кроз лоше комерцијално-политичке споразуме, уступљени другим земљама”.

Танјуг

-----------------------------------------------------

Биће још поскупљења

Српска напредна странка (СНС) упозорила је да ће цене нафтних деривата и даље расти и да ће у тој области бити сачуван монопол без обзира на тврдње Владе Србије о „историјској одлуци” о либерализацији цена деривата нафте.

На конференцији за новинаре, чланица Председништва СНС-а Зорана Михајловић-Милановић казала је да је за десетак дана откако је министар енергетике Петар Шкундрић рекао да је либерализација цена историјска одлука владе, безоловни бензин поскупео за 12 динара по литру. „Очито да је ова либерализација коју је спровело Министарство енергетике и влада лажна либерализација, тржишта нема, конкуренција се убија”, казала је Михајловић-Милановић.

Она је упозорила да ће резултат одлуке које спроводи министарство бити поновна појава „црног” тржишта, да ће грађани куповати бензин у земљама региона где је јефтинији за 25 одсто него у Србији, као и да ће доћи до пада прихода од акциза на цене деривата.

„Држава штити монопол НИС-а који је штитила свих ових година, а са друге стране и правилником о складиштењу који постоји она директно утиче и прави монопол оних који имају одређена складишта у овој земљи”, рекла је Михајловић-Милановић.

Бета

-----------------------------------------------

Цене горива у Србији као у региону

Министарство рударства и енергетике је у потпуности либерализовало тржиште нафтних деривата у року који је за то био предвиђен, а цене горива у Србији су тренутно на нивоу цена у региону, саопштено је данас из ресорног министарства. У Србији је утицај на раст цена горива имао пад вредности динара и корекција акциза, наводи се у саопштењу и додаје да уколико цена нафте убудуће буде расла, и бензин ће бити скупљи у Србији, у региону, али и у целој Европи.

„Прошле године било је много коментара у медијима да отварање тржишта нафтних деривата може бити одложено, да неко за то лобира, али од 1. јануара ове године омогућен је слободан увоз нафтних деривата и слободно формирање цена”, истиче се у саопштењу и додаје да држава данас више не регулише цене деривата и да је тржиште горива Србије део општег отвореног тржишта региона.

Када се, на пример, упореде цене европремијума и евродизела у региону, Србија има средње цене у региону. Евробензин је јефтинији једино у Босни и Херцеговини, Бугарској и Румунији, а у осталим земљама је скупљи. Слична је ситуација и са евродизелом, његова цена је тренутно прилично висока у целом региону због раста цена нафте, који је почео прошле године и који се и даље наставља.  

Танјуг