Балада о људском фактору

Конспирација наменске производње почиње термином који је еуфемизам за војне сврхе. Има ексклузивних фирми за војску али и мешовитих за широку потрошњу. У СФРЈ су постојали бирои, попут „Центропројекта”, који су пројектовали стратешке објекте са инфраструктуром и репрезентативне. Деликатни изазов за неимаре али и хендикеп, јер те референце нису смели да публикују и излажу у салонима. Процедуре пројектовања и изградње, права и обавезе архитеката разликовале су се од стандардних цивилних.

На пример, у техничком опису пише „по избору пројектанта” који тек током изградње одређује боје, дезене завеза, тапета, мебл-штофова. За војну пошту елаборат је морао да буде потпуно дефинисан. Аутор је предајом пројекта губио везу с наручиоцем. Није имао право идејног надзора, а за посету завршеном објекту морао је да тражи – пропусницу! Зато смо сваку ситницу прецизирали цртежом, сликом и спецификацијама. Из илустрованих часописа смо исецали нијансе боја за ентеријер, лепили их поред узорака тапета или мебл-штофова. Заузврат, наручилац је зорно поштовао упутства. Нелогична је била обавеза да за све артикле одредимо произвођача, што је обарало забрану фаворизовања фирми.

Међу бироима са лиценцом ЈНА био је и мој ,,Пројектно-технички центар”. Анегдотска је слика са аеромитинга у Батајници, када сам из публике пришао хангару за тзв. земаљска средства. Стражар викне: ,,Одбиј!” Није ни помишљао да као аутор знам све детаље строго чуваног објекта.

У групу најопаснијих спадају пиротехнички погони. Пројектне задатке припремају експерти. Пројектанти конструкција сагледавају све безбедносне модалитете. Због варница статичког електрицитета уземљују се прозори (окна без фокусног ефекта сунца), врата и др. Сигурносно ,,с” осветљење, вентилација, сигнализација, аларми, громобрани. Коридори евакуације, противпожарни сензори, водене и плинске прскалице – све до кодекса понашања, кретања, одевања и обувања запослених.

Прави баук је производња муниције, ракетних и авионских бомби. У тиму водећих пројектаната наменских објеката ,,Крушика” упознао сам функционалне, конструкционе и безбедносне аспекте у смислу минерске глосе: „Можеш погрешити само једном!”

Финиширање најбризантнијих артикала одвија се у малим боксовима чији суперармирани зидови одолевају разорном таласу, усмеравајући га према лаком ламелном крову који покрива лавиринтски касетирану халу. Тиме се, теоретски, акцидент у једном боксу изолује без ланчаног ватромета са колатералним ефектом трагичних размера. Због макроизолације, погони и помоћни објекти одвојени су високим земљаним насипима.

Као искусним ветеранима, „Претис” у Вогошћи поверава нам пројектовање великог комплекса. Обе фабрике су радиле све до НАТО кампање. За ауторе, дупло уништење објеката као референтних ставки каријере и као сведока времена.

Овај текст је прилог расправи о пожарима који нам десеткују индустријске ресурсе, нарочито највредније ,,наменске”. Ако пожар прогута халу и цео дан праште пројектили, то значи да треба да утврдимо која врста људског фактора је виновник. Јер не постоји никакав други фактор. Или је технологија неодговарајућа, или пројекти нису сасвим ваљани, или извођачи „нису поступали по наређењу”, или су руководне службе омануле, или је необучено особље занемарило заштитне мере. Уочавамо, све карике поменутог ланца имају – људско обличје.

архитекта