Balada o ljudskom faktoru

Konspiracija namenske proizvodnje počinje terminom koji je eufemizam za vojne svrhe. Ima ekskluzivnih firmi za vojsku ali i mešovitih za široku potrošnju. U SFRJ su postojali biroi, poput „Centroprojekta”, koji su projektovali strateške objekte sa infrastrukturom i reprezentativne. Delikatni izazov za neimare ali i hendikep, jer te reference nisu smeli da publikuju i izlažu u salonima. Procedure projektovanja i izgradnje, prava i obaveze arhitekata razlikovale su se od standardnih civilnih.

Na primer, u tehničkom opisu piše „po izboru projektanta” koji tek tokom izgradnje određuje boje, dezene zaveza, tapeta, mebl-štofova. Za vojnu poštu elaborat je morao da bude potpuno definisan. Autor je predajom projekta gubio vezu s naručiocem. Nije imao pravo idejnog nadzora, a za posetu završenom objektu morao je da traži – propusnicu! Zato smo svaku sitnicu precizirali crtežom, slikom i specifikacijama. Iz ilustrovanih časopisa smo isecali nijanse boja za enterijer, lepili ih pored uzoraka tapeta ili mebl-štofova. Zauzvrat, naručilac je zorno poštovao uputstva. Nelogična je bila obaveza da za sve artikle odredimo proizvođača, što je obaralo zabranu favorizovanja firmi.

Među biroima sa licencom JNA bio je i moj ,,Projektno-tehnički centar”. Anegdotska je slika sa aeromitinga u Batajnici, kada sam iz publike prišao hangaru za tzv. zemaljska sredstva. Stražar vikne: ,,Odbij!” Nije ni pomišljao da kao autor znam sve detalje strogo čuvanog objekta.

U grupu najopasnijih spadaju pirotehnički pogoni. Projektne zadatke pripremaju eksperti. Projektanti konstrukcija sagledavaju sve bezbednosne modalitete. Zbog varnica statičkog elektriciteta uzemljuju se prozori (okna bez fokusnog efekta sunca), vrata i dr. Sigurnosno ,,s” osvetljenje, ventilacija, signalizacija, alarmi, gromobrani. Koridori evakuacije, protivpožarni senzori, vodene i plinske prskalice – sve do kodeksa ponašanja, kretanja, odevanja i obuvanja zaposlenih.

Pravi bauk je proizvodnja municije, raketnih i avionskih bombi. U timu vodećih projektanata namenskih objekata ,,Krušika” upoznao sam funkcionalne, konstrukcione i bezbednosne aspekte u smislu minerske glose: „Možeš pogrešiti samo jednom!”

Finiširanje najbrizantnijih artikala odvija se u malim boksovima čiji superarmirani zidovi odolevaju razornom talasu, usmeravajući ga prema lakom lamelnom krovu koji pokriva lavirintski kasetiranu halu. Time se, teoretski, akcident u jednom boksu izoluje bez lančanog vatrometa sa kolateralnim efektom tragičnih razmera. Zbog makroizolacije, pogoni i pomoćni objekti odvojeni su visokim zemljanim nasipima.

Kao iskusnim veteranima, „Pretis” u Vogošći poverava nam projektovanje velikog kompleksa. Obe fabrike su radile sve do NATO kampanje. Za autore, duplo uništenje objekata kao referentnih stavki karijere i kao svedoka vremena.

Ovaj tekst je prilog raspravi o požarima koji nam desetkuju industrijske resurse, naročito najvrednije ,,namenske”. Ako požar proguta halu i ceo dan prašte projektili, to znači da treba da utvrdimo koja vrsta ljudskog faktora je vinovnik. Jer ne postoji nikakav drugi faktor. Ili je tehnologija neodgovarajuća, ili projekti nisu sasvim valjani, ili izvođači „nisu postupali po naređenju”, ili su rukovodne službe omanule, ili je neobučeno osoblje zanemarilo zaštitne mere. Uočavamo, sve karike pomenutog lanca imaju – ljudsko obličje.

arhitekta