У плавом издању

Плава боја кућишта "Практикиног" модела DCZ 5.5 и објектив уз десну ивицу делују веома привлачно, али је облик такав да нема много додирних тачака са ергономијом. Имитација рукохвата с леве стране не помаже превише, тако да је овај фотоапарат тешко користити једном руком.

На полеђини се налази 2,5-инчни екран који је остао без алтернативе у облику оптичког тражила, а величина кућишта је оставила довољно места за, не превише ситне, контролне тастере. Точкића са уобичајеним режимима нема, али пошто је намењен аматерима, у менијима није превелика гужва. DCZ 5.5 не подржава избор приоритета при одмеравању светла нити мануелне режиме, а скуп ручно подесивих параметара је уобичајен, једнако као и опсези њихових вредности.

При укључењу, фотоапарат ће вас поздравити добродошлицом у "Практикин" свет, а по завршетку сликама се могу додати уобичајени ефекти, али смо у аматерском апарату очекивали већи број унапред дефинисаних режима. Кад немате шта да сликате, можете се позабавити једноставним игрицама.

Оптички сензор има резолуцију од пет мегапиксела, и овај произвођач подржава интерполационо повећање резолуције, тако да је можете подесити и на седам мегапиксела. Као и обично, то не саветујемо јер се том приликом троши више меморије без значајнијих ефеката.

Уколико желите да штедите меморију, подржане су и четири ниже резолуције, а похваљујемо то што свака има три нивоа компресије, тако да уграђених 32 MB могу да се покажу корисним, макар као резерва. Квалитет снимака је у складу са класом којој припада – објектив није имун на хроматске аберације, али њих нема више него код конкуренције.

Ако ни због чега другог, SD картицу већег капацитета треба купити због видеа – DCZ 5.5 може да снима у VGA или ниској резолуцији, са 30 или 15 слика у секунди, звуком, али без зумирања током снимања. Заузврат, остао је без озбиљнијег рафалног режима, а добио могућност снимања звука без слике, тако да се може користити као диктафон.