U plavom izdanju

Plava boja kućišta "Praktikinog" modela DCZ 5.5 i objektiv uz desnu ivicu deluju veoma privlačno, ali je oblik takav da nema mnogo dodirnih tačaka sa ergonomijom. Imitacija rukohvata s leve strane ne pomaže previše, tako da je ovaj fotoaparat teško koristiti jednom rukom.

Na poleđini se nalazi 2,5-inčni ekran koji je ostao bez alternative u obliku optičkog tražila, a veličina kućišta je ostavila dovoljno mesta za, ne previše sitne, kontrolne tastere. Točkića sa uobičajenim režimima nema, ali pošto je namenjen amaterima, u menijima nije prevelika gužva. DCZ 5.5 ne podržava izbor prioriteta pri odmeravanju svetla niti manuelne režime, a skup ručno podesivih parametara je uobičajen, jednako kao i opsezi njihovih vrednosti.

Pri uključenju, fotoaparat će vas pozdraviti dobrodošlicom u "Praktikin" svet, a po završetku slikama se mogu dodati uobičajeni efekti, ali smo u amaterskom aparatu očekivali veći broj unapred definisanih režima. Kad nemate šta da slikate, možete se pozabaviti jednostavnim igricama.

Optički senzor ima rezoluciju od pet megapiksela, i ovaj proizvođač podržava interpolaciono povećanje rezolucije, tako da je možete podesiti i na sedam megapiksela. Kao i obično, to ne savetujemo jer se tom prilikom troši više memorije bez značajnijih efekata.

Ukoliko želite da štedite memoriju, podržane su i četiri niže rezolucije, a pohvaljujemo to što svaka ima tri nivoa kompresije, tako da ugrađenih 32 MB mogu da se pokažu korisnim, makar kao rezerva. Kvalitet snimaka je u skladu sa klasom kojoj pripada – objektiv nije imun na hromatske aberacije, ali njih nema više nego kod konkurencije.

Ako ni zbog čega drugog, SD karticu većeg kapaciteta treba kupiti zbog videa – DCZ 5.5 može da snima u VGA ili niskoj rezoluciji, sa 30 ili 15 slika u sekundi, zvukom, ali bez zumiranja tokom snimanja. Zauzvrat, ostao je bez ozbiljnijeg rafalnog režima, a dobio mogućnost snimanja zvuka bez slike, tako da se može koristiti kao diktafon.