Нови мост угрожава тврђаву

Нови Сад – Скупштина Новог Сада усвојила је план детаљне регулације Петроварадинске тврђаве и поред више примедби и сугестија које су се углавном односиле на изградњу моста на стубовима давно срушеног моста Франца Јозефа и изградњу саобраћајне инфраструктуре са обе стране Дунава. Овим планом, сматрају подносиоци примедби, драстично се умањују могућности да другo по величини утврђење у Европи (после Вердена) доспе на Унескову листу светске културне баштине, што је један од приоритета града.

Планом регулације предвиђена је изградња новог моста са четири траке и проширење сада делимично зарушеног тунела, кроз који ће пролазити пут. На овом месту, где сада из Дунава само вире три стуба носача, некада се налазио мост изграђен 1883. године по пројекту Карла Баумана, као део пруге Будимпешта–Земун. Био је дугачак 432 метра, и настављао се у тунел испод тврђаве дужине 341 метар, а срушила га је у априлу 1941. године војска Краљевине Југославије, како би спречила даље надирање окупатора.

Новим планом, такође, предвиђено је и увођење шинског превоза кроз петроварадинско Подграђе, које урбанисти истовремено виде и као атрактивну пешачко-туристичку зону. Ово је, међутим, у супротности са Генералним планом града до 2021. године, којим је наглашено свођење саобраћаја у комплексу тврђаве на минимум. Подносиоци примедби не споре да би град планираним изменама добио доста, али вероватно и изгубио много више.

– Уколико Петроварадинска тврђава постане саобраћајно чвориште, ако се буде градио још један тунел, тиме се не угрожава само овај културно-историјски споменик од великог значаја, већ и стамбено насеље Лиман са друге стране Дунава, угрожава се такође једини универзитетски камупс у Србији, као и стамбено насеље уз Прерадовићеву улицу – сматра председница друштва „Субурбијум“ Бојана Каравидић.

Поред великих проблема које би донела градња приступних саобраћајница, подносиоци примедби забринути су и за саме локалитете на тврђави. Истичу угроженост петроварадинске стене, шеталишта испод Јелисаветиног бастиона, ратног бунара и археолошких налазишта из периода антике и 17. и 18. века на излазу из тунела.

– Сваком грађанину је јасно шта би се догодило да наше чувене „брзе пруге“ пролазе кроз тврђаву. Агресивна шинска подлога и учестали саобраћај у потпуности би растресли објекат зидан у опеци од краја 17. века – мишљење је архитекте Соње Стоје.

Овако драстичним изменама, упозоравају подносиоци примедби, био би промењен укупан изглед Подграђа и Петроварадинске тврђаве, која је као културно-историјски комплекс очувана чак 90 одсто, што је заиста реткост у свету. То би тврђаву аутоматски удаљило од програма за заштиту Унеска, коме је почела да се убрзано приближава недавним прибављањем оригиналних мапа из Државног архива у Бечу, неопходних за израду мастер плана.

Иако је идејно решење за изградњу моста већ изабрано на међународном конкурсу – заједнички су га урадила предузећа ДОО „Понтинг“ из Марибора, АД „Центар за путеве Војводине“ из Новог Сада и ДОО ДДЦ из Љубљане – његова изградња ипак неће почети 2011. године како је најављивано. Овогодишњим градским буџетом није предвиђен потребан новац од око 30–40 милиона евра, који би делом обезбедио и Фонд за капитална улагања Војводине.

Градске власти у овој години неће уложити знатнија средства ни у одржавање или реконструкцију Петроварадинске тврђаве. У плановима јавних предузећа се наводе само најнеопходнија одржавања зеленила и чистоће, а разлог је исти – мањак новца услед економске кризе.

Мирољуб Мијушковић