Сателитом до истине

Сумње наших водопривредних инспектора да из Прахова није могла да исцури толика количина нафте и мазута која би могла да направи мрљу дужине 140 километара и ширине 150 метара, по свој прилици, могле би на да се покажу као тачне.
Координатор водопривредне инспекције Душан Добричић упорно је тврдио да из овог постројења НИС-а није могла да исцури нафта која би направила мрљу толиких размера.
Претпоставља се да постоји још један загађивач на току Дунаву, о којем се, засад, из њему непознатих разлога, ћути.
Нафтна мрља замало да изазове еколошки међународни скандал, будући да су Бугари одмах тражили одштету од Србије за причињену штету која је настала због загађења реке. Њима су се прикључили Румуни који су тражили санкције за Србију због тога што није на време пријавила загађивача и што је дозволила да мрља Дунавом стигне до ових суседних држава и угрози стару нуклеарну електрану Козлодуј у Бугарској.

Није јасно на основу чега су Бугари и Румуни упутили Србији ове захтеве, с обзиром на то да они добро знају да нема правног основа за одштету. Ове две државе нису потписнице Протокола о прекограничним индустријским акцидентима, који им је достављен на потпис, пре готово десетак година. Није, нажалост, ни Србија.

За непотписивање Протокола, свакако, нема оправдања. Дешава се, нажалост, често да Дунав загађују, час једни, час други. Нуклеарна бугарска електрана Козлодуј је један од потенцијалних загађивача, не само Бугарске, него и суседних земаља, укључујући и Србију.

Пре неколико година били смо сведоци тровања риба и биљног света у Тиси, због испуштања отровних материја са цијанидом из румунских рудника, у којима је технологија за прераду руда застарела. Чињеница је да из Прахова често исцуре мазут и нафта, што свакако уништава флору и фауну ове реке, угрожавајући и делту Дунава, о чему се избегава да се говори у јавности.

Да су све три земље потписале Протокол до оваквих акцидената долазило би ређе. И то с разлогом. Тада би загађивач морао да плати одштету, као што је покушала Бугарска, али без основа.

Никола Марјановић, директор Републичке дирекције за воде, био је затечен саопштењем Комисије за заштиту реке Дунав у Бечу, којим су обавестили надлежне у Србији да је Бугарска одустала од захтева за помоћ у санирању штете настале загађењем Дунава.

Упитан да ли зна шта то значи, он је одговорио да му ништа није јасно и да нема никаквих прецизнијих информација о томе, с обзиром на то да су Румуни и Бугари оптужили Србију за изазивање овог еколошког скандала.

Душан Добричић, координатор водопривредне инспекције, истиче да су се показале тачним наше сумње да Прахово није једини загађивач. Како нам је казао, у суботу више није било мрље на Дунаву. Поставља се питање како је могла да нестане толико велика мрља?

Он каже да ће сачинити сателитске снимке целог тока Дунава куда је пловила нафтна мрља како би се добила потпунија слика шта се заправо претходних дана дешавало на овој реци. "Могу само да претпоставим да је у питању узбуњивање јавности које уопште није било потребно", каже Добричић.

Сада је, како истичу у водопривредној инспекцији, задатак српско-румунске хидротехничке комисије да у наредним данима испита ток Дунава на румунској територији од Ђердапа до ушћа Тимока у Дунав. Могуће је, дакле, да постоји још неки извор загађења реке који је низводније, у делу до улива Јасеничке реке, испрекидан.