Руска Дума условљава СТАРТ

Сваки покушај САД, неке друге државе или групе држава да развијају одбрамбене противракетне системе који би могли да угрозе ефикасност руских стратешких нуклеарних снага за последицу ће имати аутоматско иступање највеће државе из новог споразума СТАРТ, одлучили су депутати руске државне Думе, пренела је агенција Итар-Тас.

Доњи дом руског парламента разматрао је јуче, у другом претресу, текст СТАРТ-а који су 8. априла прошле године у Прагу потписали председници Барак Обама и Дмитриј Медведев. Споразум је пред крај године ратификован у Конгресу и Сенату САД, али је том приликом „обогаћен” примедбама америчких парламентараца, међу којима је највећу забуну изазвала она по којој преамбула СТАРТ-а не спречава Американце да и даље развијају противракетне одбрамбене системе. То је и био разлог да се ратификација у Думи обави што детаљније, у три претреса.

Како би што ефикасније парирали америчким колегама думски депутати су усвојили и следеће ставове који би Русију аутоматски разрешили обавеза из СТАРТ-а. То је, прво, суштинско кршење од стране САД обавеза из Споразума, што би могло да доведе до угрожавања националне безбедности РФ; друго, гомилање стратешког офанзивног наоружања са стране САД, неке друге државе или групе држава, или доношење одлуке из сфере изградње оружаних система; и треће, развој наоружања које би могло да утиче на смањење ефикасности руских система за упозоравање у случају ракетног напада.

За овако допуњен Споразум гласао је 341 депутат. Уздржаних, или оних који су против, није било.

Оно што одмах пада у очи је став по којем опасност по безбедност Русије не мора обавезно да дође директно са стране САД, него и од стране америчких савезника, а посебно међународних војних савеза који функционишу под патронатом Вашингтона, попут НАТО-а.

Овакво размишљање проистиче из историјског искуства из времена распада Варшавског пакта и пропасти СССР-а. Мада је између САД и Совјета тада, такође, постојао споразум о ограничавању стратешког офанзивног наоружања (СТАРТ 1), као и договор о смањењу конвенционалног наоружања у Европи, ширење НАТО на исток и укључивање у редове алијансе не само бивших социјалистичких држава него и некадашњих чланица СССР-а, довео је западни војни савез, практично, на саму границу данашње Русије.

Руским поправкама предложене верзије СТАРТ-а јача се и међузависност овог споразума с договором о противракетној одбрани, што је у потпуној супротности са захтевом америчких парламентараца који су инсистирали управо на међусобној неусловљености два документа.

У децембру прошле године, непосредно по ратификацији СТАРТ-а у Сенату САД, руски министар спољних послова Сергеј Лавров је опоменуо да би развој америчког противракетног система за последицу имало иступање Русије из СТАРТ-а. Слично је тада реаговао и руски министар одбране Анатолиј Сердјуков.

Интересантно је да, према мишљењу депутата, нови СТАРТ не ограничава развој нових система стратешког офанзивног наоружања који би били далеко ефикаснија и од садашње противракетне одбране.

Према речима академика Андреја Кокошина, бившег секретара Савета безбедности РФ, у том смислу постоји цео комплекс најразличитијих војнотехничких решења, технологија, знања... „Много од тога је већ реализовано у ракетним системима попут ’Топољ-М’, ’Јарс’, ’Сињеваја’ и других”, објаснио је академик.

Иначе, нови споразум предвиђа смањење броја постојећих бојевих нуклеарних глава за трећину, као и број њихових носача.

Трећи и последњи претрес СТАРТ-а требало би у руској Думи да буде одржан 25. јануара.