Телеком је главни

КОСОВСКА МИТРОВИЦА – Делегација Економског тима за Косову и Метохију и југ Србије дошла је у посету српским фирмама у северном делу јужне српске покрајине. У седишту Извршне јединице Телекома Србије за КиМ директор Илија Ивановић говори брзо и одсечно... "Добри смо у мобилној телефонији. Пре недељу дана пустили смо базну станицу за Приштину. У суботу вече пустили смо нашу станицу у Призрену. ’Отимамо’ све што се да узети. Гњилане је пуштено. И Вучитрн. А Пећ одавно. То је, могу рећи, већ ’историја’ Телекомове мобилне телефоније на Космету." Тако је завршио "свој први вербални рафал" директор Илија Ивановић.

Да ли ви нешто друго радите сем што пуштате у погон своје базне станице – пита др Ненад Поповић, председник Економског тима за Космет и југ Србије и потпредседник Координационог центра за Космет.

– Радимо и градимо, не само мобилну телефонију  – одговара Илија Ивановић. – Ове године отворили смо седам градилишта за објекте фиксне телефонске мреже у селима Кусце, Конатиште, Врбовац и Клокот Бању... На Брезовици ускоро пуштамо у рад објекте у Готовуши и Стевцу. Јежинце смо завршили. Ускоро ћемо да "узмемо" око 1.500 нових телефонских претплатника на фиксној телефонији.

Колико укупно имате телефонских претплатника? – упита неко из Економског тима.

– Имамо око 18.000 претплатника у фиксној телефонији. Укупно, рачунајући и мобилну телефонију, Телеком има око 250.000 претплатника – одговара директор Илија Ивановић.

А ко су вам претплатници? – пита др Поповић.

– Сви! – каже директор Ивановић. – На фиксној телефонији су углавном Срби, а на мобилној сви – и Албанци, и Унмик, и Косовска полицијска служба и француски Кфор... Телеком планира, додаје директор, да у наредној години "обухвати" око пола милиона телефонских претплатника.

На чему заснивате оволики оптимизам? – пита др Поповић.

– На тржишној утакмици –  одговора Илија Ивановић. – Албанци немају стручњаке. Њихове мобилне везе иду преко Монака. Они су скупљи од нас. Њихова фиксна телефонија скупља је од наше мобилне... Ми смо, поуздани у раду. Евидентно је да је у мобилној телефонији на Космету превагнуо Телеком.

Ово што Телеком ради на Космету, по речима др Поповића, од велике је важности за српски живаљ у јужној српској покрајини, али и за односе Космета и централне Србије, пре свега оне економске. Хрватска је, како наводи др Поповић, у првој половини ове године на Космет извезла своје производе у вредности од 55 милиона евра. Словеначки извоз на Космет је још већи. Из наведеног се може закључити, каже др Поповић, да корист из сукоба Албанаца и Срба извлаче Словенија и Хрватска, али и неке друге бивше југословенске републике. Важно је, додаје др Поповић, да Албанци на Космету схвате да им је Србија најближи и природно најповољнији партнер на економском плану. Влада Србије и  Економски тим за Космет спремни су да српским предузећима пруже помоћ.

Кад се на Космету каже помоћ, онда се, каже директор Илија Ивановић, мисли на хуманитарну и социјалну помоћ. А људима је доста такве помоћи. Потребна им је, додаје он, подршка да успешно решавају проблеме и да добро послују. Телеком има таквих проблема. Извршна јединица Телекома Србије на Космету јесте део "Телекома" Србије, чије је седиште у Београду. Међутим, ова јединица са Космета из магацина Телекома из централне Србије доноси опрему на Космет, онда ту царина, чак и српска, као и пореске службе, посматрају као увоз, па наплаћују царину и порезе.

– Ваше муке опишите и пошаљите захтев Влади Србије да се проблеми реше – рече др Ненад Поповић, уз напомену да ће се они решити за неколико дана.

Постоје, по речима директора Ивановића, и другачији проблеми за Телеком на Космету. Наиме, направљена је телекомуникациона веза између Косовске Митровице и Рашке и то помоћу оптичких каблова. На тај начин могуће је да се Космету пруже везе са Европом и целим светом и да се корисници са Космета прикључе на Интернет. Но, Албанци граде оптичку везу између Митровице и Лешка, па онда од Митровице до Приштине, а од Приштине до Ђенерал Јанковића. Дакле, телекомуникационе везе се усмеравају према Македонији, а не према Србији, што је природније и јефтиније. Ту Влада Србије треба да помогне. Морамо се, како каже Илија Ивановић, заједнички борити за будућност. А будућност се, између осталог, заснива на телекомуникацијама и информатици.

А шта ћете ви сутра да радите? – упита неко из Економског тима.

– Наше се зна! – рече директор Илија Ивановић. – Седнемо у теренске аутомобиле, па на пут. За сваки случај, попијемо по бенседин. И шта нам Бог да.