Хрватска брани Пурду

Од нашег сталног дописника

Загреб – Случај недавно у БиХ ухапшеног Тихомира Пурде из Вуковара по потерници Србије и даље је међу главним политичким и медијским темама у Хрватској, а јуче је добиo одјек и у оквиру обележавања годишњице међународног признања Републике Хрватске (15. јануара 1992). Упитана о том случају и сусрету министара правосуђа две земље у Загребу, премијерка Јадранка Косор је рекла да језадовољнатим службеним сусретом и напоменула:

„Мислим да је оквир за те разговоре створен у мом разговору с председником Тадићем и оно што могу у име владе рећи јесте да ћемо ми учинити све за заштиту хрватских бранитеља који су најзаслужнији за слободну Хрватску. Овде се није водио грађански рат него је Хрватска била жртва агресије и то су историјске чињенице на које се наслањају и хрватски закони.”

Из овога би могло да буде јасније зашто се у Хрватској тако тешко и нерадо суди починиоцима ратних злочина на хрватској страни и зашто се сада подигла толика галама у одбрану Тихомира Пурде. Он је, подсетимо, осумњичен за ратни злочин у Вуковару 1991. године почињен убијањем рањених припадника ЈНА, са својим надређеним и такође на потерници Петром Јањићем и саборцем Данком Масловим. Онсе у хрватским медијима представља као вуковарскихерој, који је ризикујући властити живот са осталим осумњиченима спасао рањеног десетара ЈНА Бобана Гачића и допремио га у вуковарску болницу, где је и умро. Међутим, шта је било саосталим рањеницима из те групе на хрватској страни се не говори, а на српској тврди да су побијени од наведених.

УХрватској је јуче саизненађењем дочекана вест из Сарајева да је БиХ одбила да укине притвор Тихомиру Пурди и пусти га на слободу како се то очекивало у Загребу и тумачила одлука српске стране да преда копију списа о овом случају хрватском правосуђу. Суд у БиХ ће о Пурди одлучивати тек када од Србије добије службену потврду да Пурдин предмет заиста уступају хрватском правосуђу, а од Хрватске потврду да је тај предмет прихваћен у процедуру.

Истовремено, хрватски медији као да се утркују да прикажу како Србија у ствари једва да и сумњичи покојег Хрвата за ратне злочине почињене током протеклог рата. Тако се наводи да је међу оних 40 особа које српско правосуђе из тог разлога тражи од Хрватске и чији попис је прошле године достављен хрватском министарству „свега један хрватски бранитељ” (Вељко Марић ухапшен прошле године на српско-бугарској граници, а тражи га и Хрватска), док су осталих 39 Срби из бивше САО Крајине. Уз њих, на раније већ издатим потерницама на основу података које су прибавили некадашњи војни судови као што је то случај и саПурдом, налазе се још тројица бивших хрватских бораца: споменути Петар Јањић, те Агим Чеку и Синиша Мишић који се сумњиче за ратне злочине почињене на Косову и Метохији.

Што се тиче хрватске стране, према попису који је у јулу прошле године предат Србији налази се 377 особа осумњичених за ратне злочине почињене у Хрватској, против 603 су подигнуте оптужнице, а на њему је и 569 већ осуђених од којих већина у одсуству. Занимљиво је да су на том списку и Срби и Хрвати (они први наравно знатно доминирају), па су тако на списку достављеном Србији и прошле године осуђени Бранимир Главаш и још осумњичени Томислав Мерчеп, који су се „прославили” управо ратним злочинима над Србима.