Мештати Драче чули на вестима да су у центру Србије

Крагујевац – На осмом километру пута ка Горњем Милановцу је скретање за Драчу, село у чијем се атару, како је израчунао Републички геодетски завод, налази географско средиште Србије. Иако атрактивна, ова вест није оставила много трага на мештанима Драче, а информацију да је њихово село постало „центар земље” примили су без узбуђења и еуфорије.

– Чуо сам на вестима да смо постали центар Србије, али не знам шта да вам покажем да се види да имамо нешто посебно. Чувамо ово мало стоке што је остало, калемимо воће, печемо ракију, а имамо и пчеле. Доле је манастир и некадашња школа. Срушена је одавно. Стара зграда месне канцеларије постоји као неки музеј старина, а пут кроз село направио је покојни председник крагујевачке општине Бора Петровић – прича осамдесетогодишњи Милодар Ћурчић, све наводећи на то како му је син, после 30 година рада у „Застави”, остао без посла.

За разлику од овог старог и забринутог Шумадинца, надлежни у Крагујевцу реаговали су муњевито на вест да се географско средиште Србије налази надомак града. Директорка Туристичке организације Крагујевац Снежана Милисављевић каже да је већ контактирала са одговорнима у локалној самоуправи како би сеоски путеви од Драче до Малих Пчелица што пре били очишћени од дивљих депонија.

– Чим сам чула да је овај потес проглашен географским центром Србије, кренула сам на посао. Прво сам позвала надлежне у градској скупштини да уклоне бројне депоније које се тамо налазе, а позвала сам и Народни музеј да се договоримо како да се јавности покажу експонати који су пронађени на археолошком налазишту из каменог доба. Они су, колико знам, досад били у депоу – каже за „Политику” директорка Милисављевић.

У градској ТО, наводи Милисављевићева, покренути су сви ресурси како би се што пре направила база података о потенцијалима овог краја. Наша саговорница тврди да је читав потес идеалан за развој сеоског и ловног туризма, будући да је планина Рујевица богата разноврсном дивљачи. Ту су, како наводи, и други потенцијали који могу бити стављени у функцију развоја туризма.

– Поменула сам археолошко налазиште са елементима винчанске културе, али овај крај има и друге предиспозиције, пре свега за развој ловног и руралног туризма. Од 30 заштићених врста гљива на том потесу, према мојим информацијама, расту три, ту је манастир Драча, па оближњи манастир Дивостин, брдо Рујевица, а туристима може бити интересантна и клисура Драчке реке – објашњава директорка ТО Крагујевац.

Иако је последњи пут у својој постојбини био још пре десетак година, Душан Вељовић из Крагујевца сматра да би информација о Драчи као средишту Србије могла да препороди читав крај. Он каже да је раније планирао да прода плац и забран који се налазе у засеоку Кусјак, али да ће сада добро размислити да ли да то и уради.

– Раније сам мислио да се трампим са неким ко има земљу ближе граду или да продам плац и шуму, али ако је Драча, село из ког потичу моји преци, сада проглашено за центар Србије, зашто бих то радио. Осим ако ми неко не понуди добру цену. Иначе, цео тај крај је интересантан. Осим чистог ваздуха и познатог манастира, ту се налазе и остаци рудника магнезијума, а некада су пропланци Рујевице били прекривени засадима винове лозе. Можда би сада могло све то да се обнови и у селу изгради нека модерна винарија – размишља Вељовић.

Драча, иначе, има око 350 домаћинстава, а у том селу одавно су се одомаћили и викендаши из Крагујевца. Поглед на град је изузетан, па би, ако ништа друго, на неком од пропланака могао да се подигне одличан видиковац. Али, док се то не уради, мештани овог села, како кажу, путницима намерницима немају много шта да понуде, осим традиционалног гостопримства, уз које иде мезе и покоја чашица добре домаће ракије.

Бране Карталовић

-----------------------------------------------------------

Рачуница

У Републичком геодетском заводу кажу да се по најједноставнијем приступу за географски центар неке земље узима средња вредност максималне и минималне географске ширине и дужине, али да је тачнија метода она која третира кривудаву државну границу. До тежишта се у овом случају долази употребом низа формула, у које се убацују одређене координатне тачке на граници.

-----------------------------------------------------------

Становници Влакче тврде да је центар код њих

Саопштење Републичког геодетског завода да се географски центар Србије налази осам километара западно од Крагујевца, у атару села Драча, изазвало је бројне полемике, па и сукобе у Шумадији. Мештани Влакче, недалеко од Страгара, тврде да је њихово село још за време старе Југославије било центар Србије, па се сада питају како је могуће да су изгубили ту привилегију. Тврде да је на брду Светиња, на једној њиви, стајао и „камен међаш” који је показивао да је центар Србије управо на том месту.