Понедељак, 13.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Одлазак "на сопствену иницијативу"

Одлазак "на сопствену иницијативу"
Миодраг Ђорђевић (Фото Д. Ћирков)

Агенција за приватизацију саопштила је јуче да је њен директор Миодраг Ђорђевић оставку поднео на сопствену иницијативу и да ова промена, као ниједна до сада, неће угрозити редовне активности Агенције. Ђорђевић, који је Агенцију водио више од две године – најдуже од њеног оснивања, оставку је поднео Влади Србије, која га је и именовала, наведено је у саопштењу, поводом медијских спекулација о његовој оставци.
Промена на челу Агенције неће и не може угрозити спровођење Закона о приватизацији – сви рокови у процесима који су сада у току биће поштовани, а све активности Агенције ће се и даље спроводити уз поштовање једног од основних начела из Закона о приватизацији, начела јавности рада, истакнуто је у саопштењу.

Агенција је од свог оснивања 2001. године више пута мењала директора, али ниједна промена није зауставила ток приватизације и рад на унапређењу пословне климе у Србији, тврди се у саопштењу.

Добра сарадња Агенције с Министарством привреде, које обавља надзор над њеним радом, и стабилност и добро функционисање њеног Управног одбора, скупштинског Одбора за приватизацију, Акцијског фонда и осталих институција које су на директан или индиректан начин укључене у процес приватизације, представљају гаранцију да ће актуелни и будући поступци бити спроведени уз поштовање највиших професионалних принципа и етичких кодекса, поручено је из Агенције. (Танјуг)

* * *

Одлазак Миодрага Ђорђевића с места првог човека Агенције за приватизацију и шпекулације које су се тим поводом јавности појавиле практично су упрле прст у то шта је још у српској привреди остало атрактивно на продају.

Иако је Ђорђевић остао при првобитно изреченом ставу да то чини из личних разлога, многи, упућени у продају преосталих српских предузећа, су и даље склони да оставку тумаче као елегантнији начин за његову смену.

Као један од главних разлога за одлазак Миодрага Ђорђевића ових дана је, рецимо, навођено то што је Агенција за приватизацију поништила аукцијску продају "Геоинжењеринга" за коју је понуђена нереално ниска цена. "Геоинжењеринг", између осталог, поседује зграду на атрактивној локацији у Београду која је позната по томе што је из ње извршен атентат на Зорана Ђинђића. Ово предузеће је на аукцији постигло цену од само 140 милиона динара, продато је фирми "Синерџи" која се повезује с бизнисменом Војином Лазаревићем, али је аукција поништена, па се "Синерџи" жалио на овакву одлуку Министарству привреде које је и поништило ту одлуку.

Иначе, за куповину "Геоинжењеринга" надметала се још само компанија "Вераномоторс".

Завршница тендера за продају РТБ "Бор" такође је ових дана довођена у везу с променама у врху Агенције за приватизацију. У  петак, на дан Ђорђевићеве оставке, истицао је, наиме, рок за преузимање тендерске документације за куповину РТБ "Бор". Већ одавно је познато да је за његову куповину заинтересован Зоран Дракулић, власник фирме "Ист поинт" који је већ пазарио нека атрактивна српска предузећа. У јавности се спекулисало да је, наводно, Дракулић преко ДСС веза и Предрага Бубала с којим је у пријатељским односима најзаслужнији за спорну оставку. Овакве тврдње Дракулић је одмах оповргао.

На листи спорних приватизација које су могле бити мотив за притиске на донедавног првог човека Агенције за приватизацију нашла се и продаја "Југоинспекта", али и продаја из стечаја Робних кућа Београд. Ништа од свега тога није потврђено.

Иначе, место директора Агенције за приватизацију у претходних шест година показало се као "вруће", односно као место на коме се челни људи нису превише задржавали. Ђорђевићевог претходника Бранка Павловића сменила је Влада Србије због слабих резултата рада, а Мирко Цветковић, његов претходник, такође је поднео оставку.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.