Србија разговара: Акцизе замутиле гориво

Увођење двојних акциза на гориво,и то виших за увозне а нижих за НИС-ове деривате, изазвалојевелику полемику у јавности. О целом „случају“ мишљење би ускоро требало да да и Европска комисија која треба да каже да ли је оваква политика државних намета противна Споразуму о стабилизацији и придруживању, или је ипак „национални интерес“ довољно добар разлог да у Србији постоје привилеговани.

О свему овоме разговарали смо са Снежаном Ристић, начелницом у Сектору за нафту и гас Министарства енергетике,и Сашом Милеуснићем, директором у нафтној компанији „Петробарт–АВИА“.

Политика:Одакле идеја о двојним акцизама? Да ли је такав предлог подржала Влада или је то само амандман посланика СПС-акоји је већина подржала?

Ристић:Акцизе нису у надлежности Министарства енергетике. Међутим, све оно што се тиче горива, долази на мишљење у Министарство. Закон о акцизама с овим чланом није дошао у ресорно министарство, тако да сматрам да иницијални предлог није ни садржао измену акциза на деривате нафте.

Политика:Хоћете да кажете да се о двојним акцизама није ни разговарало на Влади?

Ристић:Претпоставка је да је тако јер ми закон у том облику нисмо видели.

(/Slika2)Милеуснић:Закључује се да такав предлог и није био иницијатива Владе, него да је резултат договора посланика који су га већином подржали.

Политика:Како објашњавате то што Министарство финансија тврди да је оно одбило такав предлог? Значи да је он ипак постојао?

Милеуснић:Код нас се све завршава политичким договорима. Приватници су пре либерализације имали информацију да би могле да буду уведене двојне акцизе,али су нам из Владе и демантовали да ће до тога доћи јер каква би то либерализација била. То се, ипак, десило, иако је,како чујемо, у супротности саСпоразумом о стабилизацији и придруживању, због дискриминација робеиз увоза и фаворизовања лошијег горива у односу на оно европског квалитета.

Политика:Споразум о стабилизацији и придруживању предвиђа да се повластице уводе само уколико се процени да је нечији интерес угрожен. Да ли је у овом случају био угрожен интерес НИС-а?

Ристић:Понављам да Министарство енергетике није надлежно за акцизе. Али, ако размотрите члан Закона о акцизама, видећете да се ту ради о различитим акцизама у зависности од квалитета, а не од порекла робе. Тако су акцизе које су прописане на евро дизел или евро премијум идентичне за домаће и увозно гориво, те ту нема дискриминације. Међутим, тумачење ССП-аи других закона треба да раде надлежни органи.

Милеуснић:Користиод двојних акциза има НИС, и овим је он додатно фаворизован.

Политика:Шта смо онда добили либерализацијом?

Ристић:Либерализација је урађена онако како је то и било планирано. Уредба о увозу деривата је престала да важи, тиме је омогућено да привредна друштва и предузетници који су прибавили лиценцу за трговину дериватима обављају трговину на велико. Важно је да у окружењу имамо европски квалитет деривата којесада можемо слободно да увозимо. Постоје у окружењу и деривати испод тог квалитета и ту је постојала бојазан да они не заврше на нашем тржишту, због чега је донет нови правилник о квалитету течних горива, где је прецизно дефинисано који квалитет може да се пласира на домаће тржиште и дато је изузеће за неке деривате из домаће производње. То је била и обавеза Србије по споразуму с Руском Федерацијом како се не би нарушавали захтеви за квалитетом горива. Паралелно је уређено и једно и друго – уведени су стандарди ЕУ и дат је прелазни период од две године да се пласирају и производи из домаће производње. У исто време престала је да важи Уредба о ценама тако да је у делу европског квалитета пружена могућност компанијама које имају своје рафинерије у окружењу и увозе гориво да слободно формирају цене и подигну ниво конкурентности на тржишту Републике Србије.Према неким нашим прорачунима цена у Србији је идентична цени у региону.

Милеуснић:Да је на снази стара Уредба о ценама, највише произвођачке цене горива и то без акциза биле би веће за 10 динара. Појефтињење горива је у међувремену неутралисано сталним растом цене сирове нафте на светском тржишту. С овом уредбом бисмопочетком јануара имали ново поскупљење горива у просеку за око 10 одсто, што значи да би деривати били знатно скупљи него сада. Истовремено је грађанима речено да ће гориво бити јефтиније. А они знају шта то значи. Држава је кумовала спречавању појефтињења јер је повећала акцизе и то за осам динара на евро дизел.

Ристић:Укидањем Уредбе о ценама деривата добили смо јефтиније гориво него да је Уредба чији се модел базирао на цени сирове нафте и даље на снази. Пре отварања тржишта је формирана радна група која је разматрала могућност примене другачијег модела за формирање цена, који би пратио цене деривата на Медитерану и пратеће трошкове пословања. Донет је закључак да би укидање Уредбе донело ниже цене, јер би због слободног увоза сви почели да прате оно што се дешава на тржишту деривата у окружењу, па и сам НИС због конкуренције.

Политика:Да ли је одатле потекла најава министра Шкундрића да ће гориво бити јефтиније?

Ристић:Јесте. То је управо речено на основу тих анализа. Били су нам познати трендови кретања цена сирове нафте на основу којих смо то могли да закључимо. Наравно, ми смо могли дати оцену кретања цена до фискалних дажбина.

Политика: Да ли увођење нових акциза представља заштиту монопола НИС-а?

Ристић: Ако се осврнемо на акцизе мислим да не можемо говорити о монополу НИС-а у условима када за исти квалитет деривата имате исте акцизе. Акцизе које се разликују по квалитету су познате и у земљама ЕУ. Важно је шта фаворизујете кроз те разлике. Може бити у питању екологија, употреба биогорива...

Политика:Шта ми фаворизујемо кроз ниже акцизе за НИС?

Ристић:То је питање за онога ко је предложио измену акциза, а верујем да је то био национални интерес.

Милеуснић:Апсурдно је да се фаворизује нешто што је лошије, штетно по здравље с аспекта садржаја бензена, олова, аромата и што се сматра еколошком катастрофом. Да се тако нешто фаворизује под изговором националног интереса је несхватљиво. Гориво би било јефтиније и да није додатног фаворизовања НИС-а. Реално, гориво европског квалитета би морало више да кошта, али овако је још скупље него што би требало да буде. Направили смо разлику од 10 динара, у односу на оно што НИС производи, говорим о безоловном моторном бензину од 95 октана. Интересантно је видети како ће се понашати остале нафтне компаније на тржишту, „Лукоил“, ОМВ, МОЛ...шта ће оне радити, да ли ће увозити бензин или не. До сада још нико није увезао ниједну цистерну. Биће све много јасније када почне увоз и када се буде видело шта се боље продаје, увозни скупљи или домаћи,јефтинији бензин. Ту су потрошачи пресудни. Мислим да ће сви они који возе нове аутомобиле сипати скупље гориво јер хоће европски квалитет.

Политика:Ако се тврди да нема фаворизовања НИС-а, како је могуће да су акцизе до слободног увоза на дизел и евродизел (увозно и домаће гориво) биле исте?

Ристић:То је био предлог који је усвојен кроз амандман на акцизе. Што се цена тиче, мислим да ће НИС да прати оно што ради конкуренција везано за увезене деривате, јер и он сам увози гориво. Када се говори о акцизама на дизел Д2 и евродизел треба имати у виду да се Д2 користи за старији возни парк у транспорту, пољопривреди и да окружење има праксу да за такво гориво снижава акцизе. У Хрватској имате плави дизел који је посебно обележен да се не би продавао на пумпама у обичној потрошњи, већ према дефинисаној намени. Такође, директива ЕУ омогућава да се за дизелске фракције и друга горива која се користе за,на пример,грејање смањи акциза.

Милеуснић:Тачно је да у Хрватској постоји таква разлика. Треба да постоји пракса да за поједине групе потрошача, привреду, транспорт путника, постоји нижа цена кроз мање акцизе, али то значи да се држава одриче дела пара које би иначе ушле у буџет, што код нас није пракса. Јер, ми увек имамо дефицит у буџету. Спољнотрговински дефицит се повећава стимулацијом извоза, а не спречавањем увоза. Двојне акцизе нису начин да се НИС бори за конкуренцију. Овако како је то неспретно урађено приватни сектор је озбиљно угрожен, а у Србији има између 400или 500 приватних пумпи. Нисмо ми превише очекивали од либерализације, али нисмо ни претпостављали да ће држава НИС-у дати додатни ветар у леђа кроз двојне акцизе. Отворено тржиште је најбољи регулатор цена. То смо поручивали Влади, али нису нас чули.

Политика:Како коментаришете то што је Закон о акцизама дошао и до Европске уније због чега ће се преиспитати доношење овакве одлуке?

Милеуснић:Изједначавањем акциза повећаће се конкуренција и када је у питању увозни бензин и онај који се производи у НИС-овим рафинеријама. Овако НИС својом ценовном политиком уништава конкуренцију јер на пумпама продаје гориво које готово исто онолико кошта колико га они нуде у велепродаји. Што је недопустиво. Ниједна компанија не може у том случају да им конкурише. И где је ту слободно формирање цена?

Политика:Спекулише се да иза прича о укидању двојних акциза стоји лоби који би да се затвори рафинерија и да се гориво увози. Има ли истине у томе?

Милеуснић:Наш велики партнер био је и остао НИС, без обзира на проблеме које смо имали и пре приватизације. И убудуће желимо да радимо с њим. Уколико НИС својом политиком цена буде довољно атрактиван за нас, ми ћемо и даље куповати код њих гориво.

Ристић:Ово је сам почетак либерализације и у ходу се открива да ли нешто фали. Влада је формирала радну групу која прати дешавања на тржишту деривата, а која је састављена од разних министарстава – трговина, МУП, енергетика, финансије и уколико дође до неких поремећаја има могућност да предложи влади одређене мере. Сматрам да је још рано да се реагује.

Политика:Колика је данас зарада приватника, пошто вам је укинуто загарантованих пет динара по литру. Мања или већа?

Милеуснић:То је сада релативна ствар. Ако преко пута имате НИС-ову пумпу онда морате да пратите њихов ценовник. Уколико је немате, онда гориво може бити и скупље за неки динар. Извесно је само да је смањена разлика у малопродаји када је реч о евродизелу. Прошле године је разлика у цени била рекордна. Ишла је и до 20 динара за литар, из простог разлога што је држава дефинисала врло високу домаћу цену евродизела, а он је могао много јефтиније да се купи напољу. Малопродајна маржа на другим дериватима није мењана, али се зато разлика пеглала управо кроз зараду на евродизелу. Али сада више нема максималне малопродајне цене.

Политика:Како ћемо спречити потенцијални шверц деривата?

Ристић:То је сет аката који је донет и који треба да се уобличи. Правилником о квалитету смо дефинисали начин на који ће се оцењивати усаглашеност квалитета производа. Иницијатива нашег министарства је да би управо због детаљне контроле оног што се увози кроз управу царина морала да се изврши прва контрола – да гориво пролази кроз царинско складиште, а затим да се складишти у велепродајном складишту где би се вршило оцењивање усаглашености квалитета. Тако бисмопрактично имали двоструку контролу онога што улази и из рафинерије и из увоза.

Милеуснић: Могућност шверца је знатносмањена када је у питању оцарињење где мора да се истовари роба и где постоји више контрола.