Srbija razgovara: Akcize zamutile gorivo

Uvođenje dvojnih akciza na gorivo,i to viših za uvozne a nižih za NIS-ove derivate, izazvalojeveliku polemiku u javnosti. O celom „slučaju“ mišljenje bi uskoro trebalo da da i Evropska komisija koja treba da kaže da li je ovakva politika državnih nameta protivna Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, ili je ipak „nacionalni interes“ dovoljno dobar razlog da u Srbiji postoje privilegovani.

O svemu ovome razgovarali smo sa Snežanom Ristić, načelnicom u Sektoru za naftu i gas Ministarstva energetike,i Sašom Mileusnićem, direktorom u naftnoj kompaniji „Petrobart–AVIA“.

Politika:Odakle ideja o dvojnim akcizama? Da li je takav predlog podržala Vlada ili je to samo amandman poslanika SPS-akoji je većina podržala?

Ristić:Akcize nisu u nadležnosti Ministarstva energetike. Međutim, sve ono što se tiče goriva, dolazi na mišljenje u Ministarstvo. Zakon o akcizama s ovim članom nije došao u resorno ministarstvo, tako da smatram da inicijalni predlog nije ni sadržao izmenu akciza na derivate nafte.

Politika:Hoćete da kažete da se o dvojnim akcizama nije ni razgovaralo na Vladi?

Ristić:Pretpostavka je da je tako jer mi zakon u tom obliku nismo videli.

(/Slika2)Mileusnić:Zaključuje se da takav predlog i nije bio inicijativa Vlade, nego da je rezultat dogovora poslanika koji su ga većinom podržali.

Politika:Kako objašnjavate to što Ministarstvo finansija tvrdi da je ono odbilo takav predlog? Znači da je on ipak postojao?

Mileusnić:Kod nas se sve završava političkim dogovorima. Privatnici su pre liberalizacije imali informaciju da bi mogle da budu uvedene dvojne akcize,ali su nam iz Vlade i demantovali da će do toga doći jer kakva bi to liberalizacija bila. To se, ipak, desilo, iako je,kako čujemo, u suprotnosti saSporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, zbog diskriminacija robeiz uvoza i favorizovanja lošijeg goriva u odnosu na ono evropskog kvaliteta.

Politika:Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju predviđa da se povlastice uvode samo ukoliko se proceni da je nečiji interes ugrožen. Da li je u ovom slučaju bio ugrožen interes NIS-a?

Ristić:Ponavljam da Ministarstvo energetike nije nadležno za akcize. Ali, ako razmotrite član Zakona o akcizama, videćete da se tu radi o različitim akcizama u zavisnosti od kvaliteta, a ne od porekla robe. Tako su akcize koje su propisane na evro dizel ili evro premijum identične za domaće i uvozno gorivo, te tu nema diskriminacije. Međutim, tumačenje SSP-ai drugih zakona treba da rade nadležni organi.

Mileusnić:Koristiod dvojnih akciza ima NIS, i ovim je on dodatno favorizovan.

Politika:Šta smo onda dobili liberalizacijom?

Ristić:Liberalizacija je urađena onako kako je to i bilo planirano. Uredba o uvozu derivata je prestala da važi, time je omogućeno da privredna društva i preduzetnici koji su pribavili licencu za trgovinu derivatima obavljaju trgovinu na veliko. Važno je da u okruženju imamo evropski kvalitet derivata kojesada možemo slobodno da uvozimo. Postoje u okruženju i derivati ispod tog kvaliteta i tu je postojala bojazan da oni ne završe na našem tržištu, zbog čega je donet novi pravilnik o kvalitetu tečnih goriva, gde je precizno definisano koji kvalitet može da se plasira na domaće tržište i dato je izuzeće za neke derivate iz domaće proizvodnje. To je bila i obaveza Srbije po sporazumu s Ruskom Federacijom kako se ne bi narušavali zahtevi za kvalitetom goriva. Paralelno je uređeno i jedno i drugo – uvedeni su standardi EU i dat je prelazni period od dve godine da se plasiraju i proizvodi iz domaće proizvodnje. U isto vreme prestala je da važi Uredba o cenama tako da je u delu evropskog kvaliteta pružena mogućnost kompanijama koje imaju svoje rafinerije u okruženju i uvoze gorivo da slobodno formiraju cene i podignu nivo konkurentnosti na tržištu Republike Srbije.Prema nekim našim proračunima cena u Srbiji je identična ceni u regionu.

Mileusnić:Da je na snazi stara Uredba o cenama, najviše proizvođačke cene goriva i to bez akciza bile bi veće za 10 dinara. Pojeftinjenje goriva je u međuvremenu neutralisano stalnim rastom cene sirove nafte na svetskom tržištu. S ovom uredbom bismopočetkom januara imali novo poskupljenje goriva u proseku za oko 10 odsto, što znači da bi derivati bili znatno skuplji nego sada. Istovremeno je građanima rečeno da će gorivo biti jeftinije. A oni znaju šta to znači. Država je kumovala sprečavanju pojeftinjenja jer je povećala akcize i to za osam dinara na evro dizel.

Ristić:Ukidanjem Uredbe o cenama derivata dobili smo jeftinije gorivo nego da je Uredba čiji se model bazirao na ceni sirove nafte i dalje na snazi. Pre otvaranja tržišta je formirana radna grupa koja je razmatrala mogućnost primene drugačijeg modela za formiranje cena, koji bi pratio cene derivata na Mediteranu i prateće troškove poslovanja. Donet je zaključak da bi ukidanje Uredbe donelo niže cene, jer bi zbog slobodnog uvoza svi počeli da prate ono što se dešava na tržištu derivata u okruženju, pa i sam NIS zbog konkurencije.

Politika:Da li je odatle potekla najava ministra Škundrića da će gorivo biti jeftinije?

Ristić:Jeste. To je upravo rečeno na osnovu tih analiza. Bili su nam poznati trendovi kretanja cena sirove nafte na osnovu kojih smo to mogli da zaključimo. Naravno, mi smo mogli dati ocenu kretanja cena do fiskalnih dažbina.

Politika: Da li uvođenje novih akciza predstavlja zaštitu monopola NIS-a?

Ristić: Ako se osvrnemo na akcize mislim da ne možemo govoriti o monopolu NIS-a u uslovima kada za isti kvalitet derivata imate iste akcize. Akcize koje se razlikuju po kvalitetu su poznate i u zemljama EU. Važno je šta favorizujete kroz te razlike. Može biti u pitanju ekologija, upotreba biogoriva...

Politika:Šta mi favorizujemo kroz niže akcize za NIS?

Ristić:To je pitanje za onoga ko je predložio izmenu akciza, a verujem da je to bio nacionalni interes.

Mileusnić:Apsurdno je da se favorizuje nešto što je lošije, štetno po zdravlje s aspekta sadržaja benzena, olova, aromata i što se smatra ekološkom katastrofom. Da se tako nešto favorizuje pod izgovorom nacionalnog interesa je neshvatljivo. Gorivo bi bilo jeftinije i da nije dodatnog favorizovanja NIS-a. Realno, gorivo evropskog kvaliteta bi moralo više da košta, ali ovako je još skuplje nego što bi trebalo da bude. Napravili smo razliku od 10 dinara, u odnosu na ono što NIS proizvodi, govorim o bezolovnom motornom benzinu od 95 oktana. Interesantno je videti kako će se ponašati ostale naftne kompanije na tržištu, „Lukoil“, OMV, MOL...šta će one raditi, da li će uvoziti benzin ili ne. Do sada još niko nije uvezao nijednu cisternu. Biće sve mnogo jasnije kada počne uvoz i kada se bude videlo šta se bolje prodaje, uvozni skuplji ili domaći,jeftiniji benzin. Tu su potrošači presudni. Mislim da će svi oni koji voze nove automobile sipati skuplje gorivo jer hoće evropski kvalitet.

Politika:Ako se tvrdi da nema favorizovanja NIS-a, kako je moguće da su akcize do slobodnog uvoza na dizel i evrodizel (uvozno i domaće gorivo) bile iste?

Ristić:To je bio predlog koji je usvojen kroz amandman na akcize. Što se cena tiče, mislim da će NIS da prati ono što radi konkurencija vezano za uvezene derivate, jer i on sam uvozi gorivo. Kada se govori o akcizama na dizel D2 i evrodizel treba imati u vidu da se D2 koristi za stariji vozni park u transportu, poljoprivredi i da okruženje ima praksu da za takvo gorivo snižava akcize. U Hrvatskoj imate plavi dizel koji je posebno obeležen da se ne bi prodavao na pumpama u običnoj potrošnji, već prema definisanoj nameni. Takođe, direktiva EU omogućava da se za dizelske frakcije i druga goriva koja se koriste za,na primer,grejanje smanji akciza.

Mileusnić:Tačno je da u Hrvatskoj postoji takva razlika. Treba da postoji praksa da za pojedine grupe potrošača, privredu, transport putnika, postoji niža cena kroz manje akcize, ali to znači da se država odriče dela para koje bi inače ušle u budžet, što kod nas nije praksa. Jer, mi uvek imamo deficit u budžetu. Spoljnotrgovinski deficit se povećava stimulacijom izvoza, a ne sprečavanjem uvoza. Dvojne akcize nisu način da se NIS bori za konkurenciju. Ovako kako je to nespretno urađeno privatni sektor je ozbiljno ugrožen, a u Srbiji ima između 400ili 500 privatnih pumpi. Nismo mi previše očekivali od liberalizacije, ali nismo ni pretpostavljali da će država NIS-u dati dodatni vetar u leđa kroz dvojne akcize. Otvoreno tržište je najbolji regulator cena. To smo poručivali Vladi, ali nisu nas čuli.

Politika:Kako komentarišete to što je Zakon o akcizama došao i do Evropske unije zbog čega će se preispitati donošenje ovakve odluke?

Mileusnić:Izjednačavanjem akciza povećaće se konkurencija i kada je u pitanju uvozni benzin i onaj koji se proizvodi u NIS-ovim rafinerijama. Ovako NIS svojom cenovnom politikom uništava konkurenciju jer na pumpama prodaje gorivo koje gotovo isto onoliko košta koliko ga oni nude u veleprodaji. Što je nedopustivo. Nijedna kompanija ne može u tom slučaju da im konkuriše. I gde je tu slobodno formiranje cena?

Politika:Spekuliše se da iza priča o ukidanju dvojnih akciza stoji lobi koji bi da se zatvori rafinerija i da se gorivo uvozi. Ima li istine u tome?

Mileusnić:Naš veliki partner bio je i ostao NIS, bez obzira na probleme koje smo imali i pre privatizacije. I ubuduće želimo da radimo s njim. Ukoliko NIS svojom politikom cena bude dovoljno atraktivan za nas, mi ćemo i dalje kupovati kod njih gorivo.

Ristić:Ovo je sam početak liberalizacije i u hodu se otkriva da li nešto fali. Vlada je formirala radnu grupu koja prati dešavanja na tržištu derivata, a koja je sastavljena od raznih ministarstava – trgovina, MUP, energetika, finansije i ukoliko dođe do nekih poremećaja ima mogućnost da predloži vladi određene mere. Smatram da je još rano da se reaguje.

Politika:Kolika je danas zarada privatnika, pošto vam je ukinuto zagarantovanih pet dinara po litru. Manja ili veća?

Mileusnić:To je sada relativna stvar. Ako preko puta imate NIS-ovu pumpu onda morate da pratite njihov cenovnik. Ukoliko je nemate, onda gorivo može biti i skuplje za neki dinar. Izvesno je samo da je smanjena razlika u maloprodaji kada je reč o evrodizelu. Prošle godine je razlika u ceni bila rekordna. Išla je i do 20 dinara za litar, iz prostog razloga što je država definisala vrlo visoku domaću cenu evrodizela, a on je mogao mnogo jeftinije da se kupi napolju. Maloprodajna marža na drugim derivatima nije menjana, ali se zato razlika peglala upravo kroz zaradu na evrodizelu. Ali sada više nema maksimalne maloprodajne cene.

Politika:Kako ćemo sprečiti potencijalni šverc derivata?

Ristić:To je set akata koji je donet i koji treba da se uobliči. Pravilnikom o kvalitetu smo definisali način na koji će se ocenjivati usaglašenost kvaliteta proizvoda. Inicijativa našeg ministarstva je da bi upravo zbog detaljne kontrole onog što se uvozi kroz upravu carina morala da se izvrši prva kontrola – da gorivo prolazi kroz carinsko skladište, a zatim da se skladišti u veleprodajnom skladištu gde bi se vršilo ocenjivanje usaglašenosti kvaliteta. Tako bismopraktično imali dvostruku kontrolu onoga što ulazi i iz rafinerije i iz uvoza.

Mileusnić: Mogućnost šverca je znatnosmanjena kada je u pitanju ocarinjenje gde mora da se istovari roba i gde postoji više kontrola.