Ulaganje u dobrobit naših građana nema cenu

Građani Srbije uskoro će moći da nabavljaju određene lekove po nižim cenama, jer je država pokrenula sprovođenje mera zahvaljujući kojima će brojne terapije biti dostupnije pacijentima. U razgovoru za „Politiku” profesor dr Nebojša Tasić, pomoćnik ministra zdravlja, ističe da je država pokazala veliku odgovornost, jer je na sebe preuzela najveći deo troškova, koji će se značajno osetiti u budžetima naših sugrađana. „Cilj ovih mera nisu kratkoročni efekti, već dugoročna briga o građanima na svim nivoima. Čim se sve proceduralne aktivnosti sprovedu, a koje podrazumevaju usaglašavanje nove Liste lekova i donošenje odgovarajućih odluka u vezi sa cenom lekova, građanima će biti na raspolaganju svi najavljeni medikamenti po novim, nižim cenima”, istakao je dr Tasić.

Koliko medikamenata će moći da se kupi uz snižene cene od 10 do 40 odsto?
Država je pre svega omogućila smanjenje učešća za lekove na recept sa A1 liste lekova, gde se učešće građana u njihovom plaćanju kretalo od 10 do 90 odsto. Da pojasnim, građani koji su do sada imali učešće u plaćanju terapija od 20 do 40 odsto imaće sada učešće od 10 odsto, oni sa učešćem od 50 odsto i više do 90 odsto imaće manje učešće do 40 odsto. To u praksi znači da će građani određene lekove koje su do sada plaćali od 1.700 do 6.000 dinara ubuduće plaćati svega 700 do 900 dinara. Kada se to preračuna na mesečnom i godišnjem nivou, dođemo do značajne uštede za više od dva i po miliona domaćinstava, na koje će, kako se procenjuje, uticati ove mere.

Za lečenje kojih bolesti su namenjene te terapije?

Reč je o 12 grupa lekova od kojih bi izdvojio one najznačajnije, a to su kardiovaskularni, lekovi za nervni, genitourinarni i respiratorni sistem, antineoplastici, hormonski preparati i drugi. Podsetio bih samo da je država poslednjih godina uložila i veliki napor da za naše građane obezbedi najsavremenije terapije i inovativne lekove, što, hteli to drugi da priznaju ili ne, ranije nije bio slučaj. Tako da naši građani ove 2026. godine imaju mogućnosti da se leče u modernim zdravstvenim ustanovama, gde im je dostupna savremena i najnovija oprema, kao i terapija, poput onih u najrazvijenijim zdravstvenim sistemima sveta.
 

Mera sniženja cena tih lekova je ograničena na godinu dana?
Tako je, zasad je mera ograničena na godinu dana, ali ovo je samo početak rada na obezbeđivanju veće zdravstvene i socijalne sigurnosti za sve naše građane. Jer to je posao svake odgovorne države i vlade, koje su opredeljene da rade u interesu građana i konkretnim potezima to i pokazuju.

Koliko će lekova za srčanu slabost i za sprečavanje zgrušavanja krvi koje su pacijenti kupovali bez participacije od sada ići na recept?
Kada je reč o lekovima za sprečavanje zgrušavanja krvi (tzv. NOAC-i, više od 10 proizvođača), oni će biti stavljeni na A1 listu lekova sa učešćem od 30 odsto, tako da će pacijenti kojima su oni neophodni sada plaćati kutiju nekoliko stotina dinara umesto pune cene koja je do sada iznosila više hiljada dinara. I dva savremena, i svuda u svetu veoma skupa leka za srčanu slabost, biće upola jeftinija, odnosno građani će plaćati participaciju u iznosu od samo 50 odsto.

Do sada smo plaćali participaciju od 90 odsto za neke medikamente iz te grupe?
Bili smo u mogućnosti da donesemo ove mere koje podrazumevaju da više nijedna participacija za bilo koji lek neće prelaziti 50 odsto, a do sada je išla i do 90 odsto. U pitanju su obavezne terapije koje se uzimaju u kontinuitetu.

Vi ste kardiolog. Da li znate da ima dosta ljudi koji jedva mogu da izdvoje novac za skupe terapije?

Kao kardiolog, nebrojano puta sam se tokom svoje rane karijere susretao sa situacijama gde pacijenti nisu bili u mogućnosti da uzimaju lekove, kao obaveznu terapiju, jer nisu imali para za tako skupe medikamente i time su dodatno ugrožavali svoje već narušeno zdravlje. Ovakva situacija se poslednjih godina značajno promenila, a predstavljene mere su samo nastavak tih napora i deo sveukupnih aktivnosti koje država ulaže da svakom našem građaninu omogući dostojanstven i siguran život u našoj zemlji.

Koliko novca će država izdvojiti za pomoć građanima u nabavci lekova?
Država je godinama unazad vodila odgovornu ekonomsku i fiskalnu politiku i ostvareni su značajni rezultati na tom polju. Mnogo je bilo posla u međuvremenu da se popravi zatečeno stanje – da se uloži u nove kliničke centre, dečje bolnice, porodilišta, ali i savremenu opremu i moderne aparate… da spomenem samo ulaganja u sektoru zdravstva. Time smo stvorili uslove za kvalitetno i adekvatno lečenje svih naših građana, jer smo paralelno s tim ulagali i u nove kadrove – lekare, sestre, tehničare, tako što smo svake godine zapošljavali najbolje, omogućavali im željene specijalizacije i dalje akademsko usavršavanje. Svako ulaganje u dobrobit naših građana nema cenu i ponosan sam što sam deo ovako istorijskih dešavanja u našoj državi.

Da li očekujete da će možda doći do nestašice nekih lekova zbog manjih cena?
Nema razloga da dođe do bilo kakvih nestašica lekova i apelujem na širu javnost da bude odgovorna i da ne objavljuje neproverene i netačne vesti, po cenu izazivanja panike. Pre svega, farmaceutske kompanije su naši partneri i zajednički smo došli do navedenih mera, jer je ova država ozbiljan garant da će sve što je dogovoreno i biti ispunjeno.

Država je potpisala ugovor sa kompanijom „Astra Zeneka” oko nabavke najsavremenijih terapija za najteže bolesti. Za lečenje kojih bolesti će biti ti lekovi? I šta nam omogućava ugovor sa američkom farmaceutskom kompanijom MSD vredan 100 miliona evra?

U pitanju su onkološke bolesti, odnosno najsavremenija terapija za ova oboljenja. Ali upravo je saradnja sa ovim kompanijama primer kako može dodatno da se utiče na kvalitet života naših građana, jer smo dugo i temeljno radili i zajednički razmatrali kako može da se dobije maksimum kada je u pitanju snabdevenost naše zemlje najsavremenijim onkološkim terapijama pod najpovoljnijim uslovima. A dobili smo, posle SAD, najbolje uslove i to dovoljno govori o našoj posvećenosti da se dan i noć radi za dobrobit svakog našeg sugrađanina.
 

Lekari stalno ističu da je važno da se bolesti otkriju na vreme kako bi lekovi imali puno dejstvo. Plan je da se u udaljenim mestima u Srbiji pokrenu mobilne ambulante i apoteke. Gde će se u početku one nalaziti?
Pokretne ambulante i apoteke će biti upravo u mestima gde su najpotrebnije, a to su udaljena sela i varošice. Plan je da se rasporede u svakom okrugu, da bukvalno bude „pokriven” svaki ćošak naše Srbije. Do sada smo nabavili deset mobilnih ambulanti, a u toku je procedura nabavke još 15 mobilnih ambulanti i pet mobilnih apoteka. Prve reakcije ljudi u tim zabačenim mestima gde su se sada pojavile mobilne ambulante jesu iznad svih očekivanja i smatram da će ovaj potez države biti jedan od najznačajnijih, jer će na taj način svaki stanovnik imati adekvatnu dostupnost zdravstvenoj zaštiti.

Koji pregledi će tu moći da se obave?

U njima će moći da se obave preventivni i dijagnostički pregledi, mobilne ambulante su opremljene EKG-om, ultrazvukom, osnovnom laboratorijskom dijagnostikom i, što je najvažnije, stručnim zdravstvenim radnicima.
 

Kada se kod nekog pacijenta otkrije bolest, na koji način će biti obavljena dodatna dijagnostika?

U skladu sa indikacijom bolesnicima će biti organizovan transport u nadležnu zdravstvenu ustanovu radi dodatne dijagnostike i lečenja. Ali najvažnija je ta rana dijagnostika, kao i konstantan rad na prevenciji, jer se time čuvaju ljudski životi. Kada dođe vreme za skupe lekove, država će učiniti sve da ih obezbedi, kao i lečenje u savremenim uslovima, ali treba svakodnevno da radimo na promociji prevencije, što i činimo kroz Karavan zdravlja, koji se već skoro dve godine uspešno odvija širom Srbije.

Povratak zdravstvenih radnika u Srbiju

U Srbiju se iz inostranstva vratilo oko 350 zdravstvenih radnika. Da li i dalje naši ljudi koji žele da se vrate mogu da računaju na siguran posao u struci?
Apsolutno, veliki je broj zdravstvenih radnika koji se svakodnevno javljaju u Kancelariju za dijasporu Ministarstva zdravlja i u skladu sa procenama potreba zdravstvenog sistema upućuju u zdravstvene ustanove. Do sada su nam se vratili lekari i sestre i tehničari iz Nemačke, Švedske, Norveške, Austrije, Francuske, Italije, SAD, Slovenije...