Srpski kao strani jezik od septembra obavezan predmet

Srpski jezik za strance od septembra ove godine biće obavezan predmet za učenike, strane državljane, koji u Srbiji stiču gimnazijsko obrazovanje, najavila je Danka Nešović, pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje odraslih.

„Prvi put u istoriji srpskog obrazovanja od školske 2026/27. godine uvodimo i srpski jezik za strance, zvanično, kao podršku države srednjim školama, odnosno gimnazijama. Želja je Ministarstva prosvete i države Srbije da se učenici koji su strani državljani, stranci koji pohađaju naše škole, koji su došli ovde da se upišu u naše škole, što pre integrišu u naš obrazovni sistem. Ove godine ćemo to i sistemski podržati, jer će učenici moći da stiču znanja iz srpskog kao stranog jezika u gimnazijama”, rekla je Nešovićeva.

Ukazala je i da će u domenu autonomije škola biti da se organizuju i nastavu srpskog za strance realizuju u skladu sa potrebama za svoje učenike koji su strani državljani.

„Država podstiče i promoviše i taj vid obrazovanja, a svi nastavnici srpskog jezika i književnosti, koji su završili obuku za srpski jezik kao strani, moći će i da ga predaju i to je jako značajno, kako za našu državu, tako i za bilateralne odnose koje naša država ima sa drugim zemljama”, ukazala je Nešovićeva.

Na pitanje „Politike” da li će srpski kao strani jezik u gimnazijama od naredne školske godine biti izborni predmet, kakav već postoji u osnovnim školama, ona naglašava da ovo neće biti izborni nego obavezan predmet.

„Svedoci smo da smo prethodnih godina imali puno učenika stranih državljana koji su upisivali gimnazije. Smatrali smo da je neophodno da te učenike što pre integrišemo i u naš obrazovni sistem i uopšte u naše društvo. S tim u vezi, srpski jezik kao strani neće biti izborni, to će biti obavezan predmet za učenike strane državljane od 1. septembra naredne školske godine 2026/27. godine. Učenici će tokom cele godine pohađati nastavu iz srpskog kao stranog jezika, a ta nastava će biti organizovana u skladu sa potrebama škole. Učenici će biti u obavezi da pohađaju tu nastavu i da na kraju imaju pozitivnu zaključnu ocenu, inače neće moći da nastave školovanje, odnosno upišu naredni razred. Smatramo da je izuzetno bitno što će to biti obavezan predmet za učenike strane državljane. Na kraju krajeva, takva praksa postoji u svim drugim državama, jer bez jezika domicilne države ne možete ništa da uradite, ni da napredujete u sistemu”, razjasnila je Nešovićeva.

Posebno je istakla da je ove godine 17.000 mesta bilo predviđeno za upis učenika u prvi razred gimnazija, a da je od toga 3.000 mesta bilo u specijalizovanim odeljenjima za talentovanu decu. Kao pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje, ona je naglasila da su upravo darovita deca pod budnim okom prosvetnog vrha. Objasnila je da se talentima nedovoljno posvećivala pažnja, a da je aktuelna prosvetna vlast, kako kaže Nešovićeva, „zacrtala da će to promeniti, da će Ministarstvo na njih posebno obratiti pažnju, samim tim i država Srbija, da se ne bi dozvolilo da naši najbolji učenici budu automatski izvezeni iz zemlje, da vrlo lako odu na strane univerzitete, da ih preuzmu strane kompanije, a da mi ostanemo bez najboljih učenika i najboljeg kadra.”

Talentima su namenjena specijalizovana odeljenja za koja se polaže prijemni ispit. Među tim posebnim odeljenjima ove godine drastičan pad interesovanja osmaka ne beleže samo ona za darovite za računarstvo i informatiku. Sa nekadašnjih šest broj specijalizovanih odeljenja za istoriju i geografiju sveden je na svega dva. Šta je posredi? Da li generacije koje stasavaju za srednjoškolske klupe ne zanimaju takozvani identitetski predmeti?

„Odeljenja za istoriju i za geografiju su bila izuzetno popularna, međutim, opada interesovanje za to. U skladu sa interesovanjem učenika, mi smo i postupili u racionalizaciji plana upisa. Videćemo u narednom periodu, možda da napravimo reorganizaciju da se ovi smerovi ponovo aktiviraju jer nacionalni predmeti moraju imati prednost”, smatra Nešovićeva.

Uz konstataciju da nam je „demografija malo lošija, da imamo mnogo više mesta nego što imamo učenika”, u školama ona je istakla da će reforme pratiti strategiju naše države i potrebe tržišta, da će se inovirati postojeći obrazovni profili i uvoditi neki novi, kako bi naši učenici bili spremni za buduća zanimanja i život.

„Sve većom upotrebom veštačke inteligencije mnoga zanimanja nestaju i nestaće. Namera je da se naše obrazovanje podigne za lestvicu više kako bi naši učenici uvek mogli da budu traženi kao budući radnici. Što se tiče novih profila, to se prvenstveno odnosi na srednje stručne škole. Tražili smo od zajednica srednjih stručnih škola da nam dostave po tri projektovana zanimanja koja će biti potrebna u narednom periodu kako bismo mogli na vreme da pripremimo planove i programe, obuke, standarde, kvalifikacije i sve što treba za obrazovni sistem”, pojasnila je Nešovićeva.

Niko neće u mesare

Na pitanje koji su obrazovni profili u srednjim školama za kojima ove godine uopšte nije bilo interesovanja osmaka ili je zainteresovanost bila zanemarljiva, Danka Nešović navodi nekoliko njih.

„Imamo profile koji su redovno na listi za upis, međutim, nažalost deca iz nekog razloga ne žele da ih upisuju. Jedan od njih je mesar. Deca uopšte nisu zainteresovana za taj zanat. Takođe, imamo opadanje interesovanja za profile iz tekstilne industrije. Za profil bravar-zavarivač konstantno imamo potrebe na tržištu, ali nigde ih nema”, kaže Nešovićeva.

Nećemo školovati đake za poslove koje će raditi roboti

Pomoćnik ministra prosvete za srednje i obrazovanje odraslih Danka Nešović, odgovarajući na pitanja „Politike”, ukazuje da se škole bore za učenike osmišljavanjem novih profila, uvođenjem atraktivnih programa, kao što je novi smer tehničar mehatronike vozila, zanimanje koje kombinuje dva područja rada: mašinstvo i elektrotehniku.

„Ubuduće ćemo verovatno morati da kombinujemo dva, tri područja rada koja pokrivaju širi spektar delatnosti kako bi naši učenici bili spremni za poslove i zanimanja budućnosti. Čovek u poslovno produktivnom periodu, znači od 20. do 60. godine, po sadašnjim istraživanjima, promeniće 12 zanimanja dok ne stekne pravo da ode u penziju. To su zanimanja, to nisu radna mesta i to znači da pojedinac mora da ima široko obrazovanje da bi mogao lako da se prekvalifikuje, dokvalifikuje ili specijalizuje u skladu sa potrebama tržišta. Nećemo školovati đake za proste manuelne operacije koje će svakako raditi roboti, trebaju nam obrazovni profili koji će osposobiti naše učenike da budu neizostavni deo procesa rada, a ne lako zamenjeni veštačkom inteligencijom, to nam je cilj i na tome radimo”, naglašava Nešovićeva.