Почетак устињавања Африке
Наметнути државни брак Северног и Јужног Судана прошлог викенда ушао је у завршни стадијум распадања.
Тачно 64 године од одлуке британске колонијалне управе да област Сада подвргне управи из Картума, регион Јужног Судана закључио је у недељу референдум о отцепљењу од северњачке џамахирије. Резултати изјашњавања четири милиона регистрованих гласача пореклом с Југа Судана биће саопштени средином фебруара, најавила је државна комисија у Картуму.
По свим досадашњим испитивањима јавног мњења осам милиона житеља региона величине Француске, Африка ће 9. јула 2011. године и званично добити нову, 54. државу. Последице референдума на југу Судана вишеструко су непредвидиве: како по развој прилика унутар трећег афричког извозника нафте, тако и диљем континента чије су државне границе махом зацртале европске колонијалне силе крајем 19. века.
Да ли је, готово извесно, осамостаљивање Југа (региона у коме живи 270 разнородних племена) увод у евентуалну дезинтеграцију Судана, где Дарфур на западу и регион дуж обале Црвеног мора на истоку одавно тескобно живе с централном управом у Картуму? Хоће ли проглашење Џубе за најновију афричку престоницу појачати сецесионистичке тежње региона Казаманс у Сенегалу, Кабинде у Анголи, Катанге у ДР Конгу... питају се данас западни аналитичари.
Тескобе је данас овим поводом најмање у Судану. И то, упркос бројним неразрешеним, а судбоносним питањима будућих односа Севера и Југа који се – након деценија крвавих грађанских ратова – изгледа мирно разилазе.
„Референдум о независности југа Судана протекао је углавном фер. Владајућа суданска странка маршала Омара ал Башира, Национална конгресна партија, поштоваће највероватнији јужњачки избор сецесије. Наша су осећања мешавина сете, али и оптимизма за будућност добросуседских односа”, изјавио је прошлог петка за Ројтерс Ибрахим Гандур, високи представник владе у Картуму.
Маршал Омар ал Башир, председник Судана и лице с потернице Међународног кривичног суда у Хагу због оптужби за геноцид и ратне злочине у Дарфуру, деветог јануара је, на дан почетка јужњачког референдума, боравио у Џуби.
„Уколико се Судан располути, биће то разлог за тугу, али народу југа не може се порећи жеља и право на избор свог пута. Ако ће подела Судана донети мир између два дела, биће то довољан разлог за срећу”, у новом, помирљивом тону изјавио је Ал Башир, за ту прилику симболично одевен у одору највећег јужњачког племена Динка.
Ал Баширов домаћин у Џуби, државни потпредседник Судана и неприкосновени лидер Југа Салва Киир, био је истом приликом упадљиво уздржан у оцени историјског изјашњавања региона с највећом стопом смртности мајки на порођају на свету.
„Државно осамостаљење Јужног Судана није коначни циљ, већ почетак дугог пута преображења сиромашног региона на вековној међи вера и трговачких путева”, упозорио је Киир, по образовању војни официр, најављујући истовремено да у „новој држави неће бити места за хомосексуалце”.
Искушења нафтоносне државе на помолу су свакојака. Јужни Судан је регион са 85 одсто неписменог становништва, укупно 65 километара асфалтираних путева, спорном границом према Северу и владом с већ 29 министарстава.
„Услед мањка кадра, подсекретар у Министарству за инвестиције Јужног Судана данас ради истовремено и на пријавници те институције”, преноси магазин „Aфрика конфидентал” из Лондона.
Мањкавости бледе пред природним богатствима Јужног Судана. Администрација у Џуби планира да данашњу производњу нафте од око 445.000 барела дневно утростручи за три године и покрене изградњу нафтовода ка луци Лему у Кенији, чиме би смањила зависност од кинеског нафтовода који с југа води на север до Порт Судана у Црвеном мору. Уз свесрдну помоћ страних експерата добровољаца са свих страна света, од Ирана до САД, званична Џуба ових дана интензивно спрема тендере за експлоатацију хидропотенцијала 1.200 километара дугог тока Нила, отварање рудника злата и хрома... Стране понуде за обуку јужњачке војске, увоз оружја, набавку телекомуникационе мреже... пљуште ових дана у Џуби.
Ловећи прилику за бизнис, странци не чекају проглашење нове државе. Кина (увози седам посто нафте са извора на југу Судана) већ 2008. године отворила је конзулат у Џуби и лане га уздигла на ниво амбасаде. Иран и Бразил недавно су најавили отварање посланства у главном граду Јужног Судана...
До пуног искорака у свет, Џубу чекају склиски преговори с Картумом о подели текућег спољног дуга од 37,5 милијарди долара, режиму држављанства на обе стране данас спорне границе, подели нафтоносног региона Абијеи...
Референдум о независности Југа Судана може имати далекосежне последице по политичку историју Африке у години када, први пут од краја колонијалног доба, скоро трећина држава Црног континента излази на изборе.
Тања Вујић
----------------------------------------------------------------------
Амерички успех
Осамостаљењем Јужни Судан, како процењују страни аналитичари, неће избећи изазове који имају Источни Тимор и Косово
Највероватније изгласавање независности јужног Судана биће једна од великих победа спољнополитичке политике САД у источној Африци. Штавише, и само одржавање референдума је очигледан успех америчке политике у Африци, будући да је од мировног споразума 2005. Вашингтон био кључни међународни играч у решавању суданској сукоба.
Пензионисани генерал америчке авијације Џонатан Скот Грејшн, не само што је специјални амерички изасланик за Судан, већ је и политички саветник председника Барака Обаме који очекује да Судан буде једна „успешна прича” његове спољне политике. Генерал, иначе одрастао у суседном ДР Конго, све је учинио да се референдум одржи тако да је, упркос критикама, преговарао и са администрацијом Омара ал Башира, који је оптужен за ратне злочине док је његов режим под америчким санкцијама.
Према његовим речима, када је преузео тај посао, нико није веровао да ће уопште доћи до референдума. И заиста, чини се, да је то успео захваљујући томе што је пристао да преговара са Ал Баширом, иако су га групе попут „Инаф проџект” (група фокусирана на истраживање злочина у Дарфуру на западу Судана) критиковале да је сувише мек према Ал Баширу. САД званично режим у Судану сматрају за спонзоре терористичких група, а при чему у америчкој администрацији има оних који су подржавали много борбенији приступ према Картуму, као што је то заговарала амбасадорка САД при УН Сузан Рајс.
На све то генерал Скот Грејшн је одговарао да је Ал Башир „председник суверене државе” и да без обзира што има ствари које се Вашингтону не допадају Американци покушавају да „промене ствари”.
Вашингтон је очигледно у томе успео, а његова улога у овом делу Африке ће се само повећавати, како на југу где очекују финансијску помоћ за успостављање самосталне одбране али и испумпавања нафте, тако и на северу где Вашингтон жели да има увид у дејство терористичких група и да ли их Картум подржава.
Међутим, како оцењује новинска агенција Канадијан прес, за јужни Судан у случају отцепљења тек предстоји тежак посао изградње државе. Канадијан прес наводи да су Судан, Источни Тимор и Косово донекле слични: „бивша мањина настоји да се ослободи наслеђа репресије коју су обележавале етничке и верске поделе, при чему су сиромаштво и унутрашње тензије уобичајене упркос међународној подршци”.
„Ако мислите да су интервенција или референдум све што је потребно, много грешите”, рекао је Дејвид Филипс, бивши званичник Стејт департмента САД који је радио на постконфликтној транзицији у Судану, Источном Тимору и на Косову. „Овим земљама је потребно много помоћи у изградњи државе и достизању економске одрживости”.
Стручњак за међународно право с Централног европског универзитета у Будимпешти Хурст Ханум рекао је да по стицању независност „сви сукоби који су постојали испод површине и гурани на страну у борби против заједничког непријатеља, имају тенденцију да испливају”. „Ове државе су, ипак после свега, вештачке”, оценио је Ханум.
Уколико се на референдуму изгласа независност јужног Судана, очекује се да нова држава буде проглашена у јулу. Ту се не завршава посао Вашингтона већ би могло да се каже да тек почиње.
Иако се већина залиха нафте Судана налазе на југу и у спорном региону Абјеи, све руте за извоз црног злата воде преко севера земље. Дакле, преговори између Севера и Југа тек предстоје. Главни посредник се, чини се, већ добро зна.
Н. Р.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


