Ратном одштетом до смањења дуга

Од нашег дописника

Атина – Најаве и нагађања су преточене у званични став: Грчка ће од Немачке тражити компензацију за нацистичке масакре на њеној територији у Другом светском рату. Атина се, како је одлучено на седници владе, придружује истоветном захтеву италијанског суда пред Међународним судом у Хагу који треба да одлучи да ли наследници жртава масакра имају право на немачку одштету.

Прецизније, становници места Дистомо у централној Грчкој извојевали су на италијанским судовима пресуду за добијање надокнаде тако што су се придружили Италијанима који су захтевали сличну компензацију. Одлуком италијанског суда, Немачка треба да исплати 25 милиона евра и то са каматом од 1997. године. Исти спор становници Дистома добили су и на грчком суду 2000. али је цела ствар заташкана како се у том тренутку не би реметили крхки билатерални односи.

Међутим, Немачка није седела скрштених руку и покушала је да оспори одлуку италијанског суда. Правдајући се да је сва питања ратне одштете решила кроз послератне споразуме, жалила се Међународном суду правде у Хагу. Овај суд је Грчкој оставио рок до 14. јануара ове године да одлучи да ли ће се појавити као страна у процесу јер на овој судској инстанци више није био довољан само захтев наследника, већ и државе.

„На одлуку да подржимо италијанску страну и поднесемо захтев за компензацију од Немачке, обавезује нас поштовање према онима који су се жртвовали за своју земљу. Све ово за грчки народ има посебну симболику”, изјавио је премијер Јоргос Папандреу непосредно после званичне одлуке владе.

Немачка је разочарана оваквим ставом Атине, преносе овдашњи медији изјаву шефа берлинске дипломатије Гвида Вастервела који понавља да је његова земља свесна своје историјске одговорности, да зна за патње грчког народа током Другог светског рата али да се морају поштовати правни принципи.

Немачка сматра да је исплатом 1960. године 115 милиона марака, прецизније 57 милиона евра на име компензације, затворила све своје обавезе према Грчкој. Међутим, рођаци жртава нацистичког масакра у месту Дистимо сматрају да Немачка још дугује. Наиме, нацистичке снаге су 10. јуна 1944. због погибије три своја војника у сукобу са грчким партизанима, казнили 218 становника места Дистимо. У знак одмазде, што је ратни злочин, убијали су сваког живог кога су затекли. Два сата су ишли од куће до куће у Дистиму и клали и пуцали у све које су пронашли. Труднице су пробадали бајонетима, убијали су бебе, сеоском свештенику су одсекли главу... Укупно, 218 душа.

Потомци жртава у Грчкој и Италији сматрају да је немачки дуг много већи од оног што су скромно платили да оперу грехе. Говори се о суми од 162 милијарде евра са каматом колико се од Немачке потражује због окупације, последица бомбардовања, торпедовања и потапања бродова, штете нанете грчкој привреди, страдања становништва...

У тешкој економској ситуацији у којој се Грчка тренутно налази, многи стручњаци ово виде као прилику да се на други начин посматрају постојећа дуговања према немачким банкама које су власници доброг дела грчких државних обвезница, које су инвестирале у „европски кредит помоћи Грчкој” од 110 милијарди евра који јој званично, уз многе услове, даје ЕУ и ММФ.

Међутим, многа питања у односу са Немачком, па и питање ратне одштете, еволуирала су управо са доделом европског кредита и многим оптужбама које је на рачун грчке несолвентности, несавесности и расипништва упутио Берлин. Уз све то, у немачким новинама су се летос појавили увредљиви чланци на рачун Грчке којој су предлагали да прода Акропољ и нека острва Немцима како би се ослободила дугова. Тада су неки чланови грчке владе јавно почели да подсећају да је Немачка још много тога дужна Грчкој и да треба да плати компензацију за окупацију 1941-1944. године када је погинуло на стотине хиљада људи.

Тензија је била опасна али су се страсти, наизглед, мало смириле... До одлуке премијера Папандреуа да о питању ратних дугова са Берлином, убудуће, разговара у Међународном суду правде у Хагу.

Јасмина Павловић-Стаменић