Пут до људске душе

Престижна Андрићева награда за најбољу књигу прича у 2005. години уручена је јуче Љубици Арсић за збирку "Мацо, да л` ме волиш" (издање "Народне књиге"), у Андрићевој задужбини у Београду.

Ову одлуку донео је, већином гласова, жири у саставу Љиљана Шоп, председник, и чланови Иван Негришорац и Гојко Тешић. Љубица Арсић је 31. добитник Андрићеве награде и четврта жена међу њима.

Признање је лауреаткињи уручио академик Мирослав Пантић, председник Управног одбора Задужбине, а Љиљана Шоп је прочитала образложење жирија чији је мандат завршен после три године. Међутим, пре слова о стваралаштву Љубице Арсић, Шоп је прокоментарисала нова правила рада жирија, мотивишући тиме и донесену одлуку.

– Овај жири је у мирним, рекла бих академским водама радио само прве године свога мандата и награду "Иво Андрић" једногласно доделио Михајлу Пантићу за збирку прича "Ако је то љубав". Друге се године, поново једногласан у одлуци да награду додели причи Јовице Аћина "Дневник о вагини", жири нашао на удару управо академских вода, вољан да прихвати све евентуалне консеквенце своје одлуке. И те консеквенце дошле су у облику измена и допуна правила о додељивању "Андрићеве награде". Наиме, Управни одбор Задужбине "оценио је да је нужно извршити осавремењивање и прилагођавање правила", очигледно понукан превасходно конкретном одлуком жирија, а не тридесетогодишњим искуством – рекла је Шиљана Шоп, додајући:

– Жири је, у име доброгенерацијских односа и толеранције у књижевном животу, прихватио измене и допуне правила које се односе на формални начин рада, али се у току овогодишњег рада успротивио петрификацији Андрићевог лика и дела, оличеној у формулацији да награђено дело мора "својим насловом и садржајем да буде у складу са достојанством Андрићевог дела". Сматрали смо да је природно да након више од пола века од настанка Андрићевих дела свако има право да разумева и тумачи достојанство тог дела у складу са сопственим животним, поетичким и моралним начелима, али да достојанство не подразумева неслободу, стереотипе и идолопоклонство.

Према оцени жирија, Љубица Арсић подузима путовање око света да би завирила у најделикатније и највиталније кутке људске душе и тела, у свет нагона, страсти, подсвести, похоте и фантазија.

– Сталне промене наратора, угла посматрања, емоција, времена, монолошких, описних и дијалошких форми, остварују вртоглаву динамику и тензију прича, сугеришући убрзање и неуротичност модерног доба и људску склоност ка употреби, злоупотреби и мистификацији Ероса и еротике, као и страхове, несигурност и ратоборност међу половима – нагласила је Љиљана Шоп.

Љубица Арсић је, захваливши на урученом признању, приметила:

– Награде су прилика да се писац, пошто се утиша жамор таштине, осврне и да предахне мало у свом књижевном братству, не баш у посту и молитви, већ како то ја замишљам. За трпезом изобиља, оном Аврамовом трпезом са које снисходе три анђела прерушена у путнике намернике. Изнад је небо, по столу су свакојаке "ђаконије"…