Порез на кућу, али и на двориште

Осим на куће, власници ће убудуће плаћати и порезе на дворишта. Сви они који су искористили погодности Закона о планирању и изградњи и бесплатно конвертовали право коришћења у право својине на земљишту – плаћаће порез по стопи до 0,3 одсто. Иста судбина чека и закупце грађевинског земљишта у јавној својини, као и његове кориснике, али само за плацеве веће од 10 ари.

Тако су оних неколико хиљада грађана који су послушали савет министра Оливера Дулића и пожурили у катастар да бесплатно упишу земљиште на своје име, плативши за то таксу од 7.000 динара – испали наивни. Јер, власник куће на плацу од пет ари (према недавно усвојеном Закону о порезу на имовину) неће плаћати порез на земљиште ако се у земљишним књигама води као корисник.

Каћа Лазаревић, власница агенције Алка, каже да ће наизглед бесплатно превођење корисништва у власништво скупо стајати нове поседнике земљишта. Тако, на пример, власник куће на Сењаку од 300 квадрата, вредне око 750.000 евра, до сада је плаћао накнаду за коришћење грађевинског земљишта око 620 динара. Убудуће би за 11,5 ари плаца требало да плаћа порез од око 29.325 евра, без обзира на то да ли је власник или корисник земљишта (према досадашњој процени Пореске управе Савски венац, на основу које ар на Сењаку вреди 85.000 евра). С тим што ће тај износ бити умањен за површину земљишта које је под објектом.

– Власници кућа који су потрчали да конвертују право коришћења у право својине сачекани су иза окуке. Из недавно усвојеног Закона о порезу на имовину јасно се види да им је стицање својине дебело наплаћено. А већини је при куповини куће у цену зарачуната и вредност земљишта – каже Лазаревић и подсећа да су према старом закону порез на имовину плаћали само власници плацева већих од 10 ари.

Међутим, Небојша Нешовановић, консултант агенције „Кинг срџ”, не види ништа лоше у томе што је то ограничење укинуто и што ће власници свих плацева, без обзира на њихову величину бити опорезовани.

– Плацеви у центру Београда или у елитним насељима Сењак и Дедиње не вреде мало. Не знам зашто неко ко поседује плац од милион евра не би платио порез на то богатство – сматра Нешовановић.

Он није хтео да се упушта у процене колико ће износити порези на земљиште, јер они неће бити базирани на тржишној вредности, већ ће зависити од процене Пореске управе, којој тек предстоји ново одређивање вредности непокретности.

У закону нигде не пише да ли ће и када бити укинута накнада за коришћење грађевинског земљишта. Њу тренутно плаћају сви власници станова кроз месечну уплатницу, мада је Законом о планирању и изградњи препоручено да она буде интегрисана у порез на имовину.

Трећој категорији, то јест закупцима земљишта, према мишљењу Синише Николића, консултанта за инвестиције, наплата пореза је неоснована. Он наглашава да порески обвезник може да буде само сопственик.

– Закупац већ плаћа ренту, а власник тог земљишта, држава или локална самоуправа, треба да плате порез. Не знам како ћемо објаснити страним инвеститорима да треба да плате и порез на земљиште – каже Николић.

Новом пореском политком највише ће бити погођени становници Београда. Прогресивна стопа опорезивања кућа и станова у многим градовима и општинама неће моћи да се примени, с обзиром на то да у унутрашњости Србије има мало некретнина вреднијих од 100.000 евра, за које ће се примењивати веће пореске стопе. Такође, у сиромашнијим општинама, грађани нису уопште подносили захтеве за конверзију земљишта, због таксе од 7.000 динара, па у некима од њих не постоји ниједан власник грађевинског земљишта. Али, то не значи да ће кориснике већих дворишта порезници заобићи. Додуше, законодавац је локалним самоуправама дао могућност да у наредна три месеца умање пореске стопе на земљиште, станове и куће. На њима је да одлуче да ли ће тога и бити.

М. Авакумовић