Најава да би „Београдска аутобуска станица” могла да промени власника, а можда и намену, усталасала је више од 700 радника овог предузећа. Страхујући за посао, чланови независног синдиката БАС-а најавили су свакодневне једночасовне протесте. Узаврелу ситуацију смирио је Александар Антић, председник Скупштине града, најављујући да је престоница заинтересована да купи државни пакет акција.
Златомир Радаљац, заменик генералног директора БАС-а, каже да приватизација овог предузећа није добро решење, подсећајући на негативно искуство „Ракете” из Ужица, „Седмог јула” из Шапца и великог броја аутобуских станица широм Војводине из Зрењанина, Сремске Митровице, Новог Сада, Куле, Бачке Тополе...
– Малo која фирма у Србији је успела у приватизацији саобраћајних предузећа и аутобуских станица. Нови приватни власници тих аутобуских станица су остварене приходе од продаје карата превозника задржавали за своје потребе купујући нова предузећа или су само извлачили уложена средстава. Судови су препуни спорова по овом основу, а неки превозници су ојађени у толикој мери да су отерани у стечај иако на папиру имају извршене судске одлуке у своју корист – истиче Радаљац за „Политику”.
БАС је један од највећих путничких терминала у овом делу Европе, јер се више од 80 одсто путничког саобраћаја у Србији одвија на друмовима. У западноевропским државама ситуација је другачија јер тамо примат држи железница. у Швајцарској, рецимо, готово и нема аутобуских станица. Проблем је што је у Србији железнички саобраћај неразвијен и захтева огромна улагања, а авио-саобраћај је скуп.
Као основни проблем највећег аутобуског терминала наводи се статус привремене локације на којој се БАС сада налази. Пре тридесетак година спекулисало се да ће БАС бити лоциран на једном од три места: на Аутокоманди, код Панчевачког моста и у Земуну. Од њих се одустало, а новим Генералним урбанистичким планом предвиђено је да за коју годину БАС буде пресељен на локацију где се данас налази Отворени тржни центар или „бувљак”. Такав акт усвојен је без консултовања са БАС-ом, на чију иницијативу су професори Саобраћајног факултета урадили студију која је показала да 88 одсто путника који користе услуге аутобуског превоза гравитира ка старом делу града.
једна неопрезна одлука власти Београда, која је и данас на снази, како наводи Радаљац, јесте да поред станице БАС-а дозволи постојање још 20 аутобуских стајалишта која се поклапају са БАС-овим, где су превозници добили могућност да примају путнике. Највећи проблем постоји на стајалиштима „Аутокоманда” и „Сава центар”, где је због густог градског саобраћаја небезбедно за пријем и истовар путника.
– До пре осам година било је забрањено примање путника ван станица и на стајалиштима ГСП-а. По Закону о друмском саобраћају, ово право је дато локалној самоуправи. На основу тога сваки шести аутобус има право да стане на некој од 20 станица. Таква дозвола погоршава, пре свега, свеукупну безбедност саобраћаја и нема никакву економску логику. Основни разлог стајања приватних ауто-превозника ван станица за која не поседују дозволу је избегавање плаћања ренте, а самим тим и пореза држави који се мери милионима евра – наглашава Радаљац.
Д. Спаловић
-----------------------------------------------
Лична карта станице
„Београдска аутобуска станица” једна је од малобројних компанија која и у кризи послује позитивно. Прошле године БАС је забележио пословне приходе од 1,02 милијарде динара и нето добитак од 1,3 милиона динара.
БАС је власник 1,65 хектара земљишта у центру Београда. Према подацима Београдске берзе, само перони и паркинзи у Железничкој улици леже на 157 ари. БАС је власник и десет објеката укупне површине око 19.000 квадрата. Поседује и два ресторана, „Голф” на Кошутњаку и ресторан „Сусрет”, као и пословницу у Улици маршала Бирјузова.
Главни перонски објекти заузимају површину од 6.500 квадрата. У окружењу БАС-ове станице је и магацин, бензинска пумпа и сервис за аутобусе. У свим овим објектима запослено је 750 радника.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


