Не схватимо где се налазимо

МОСКВА – "Политика" је протеклих дана у Динамовој новој хали, чија изградња је коштала 57 милиона долара, имала посебан третман. То не чуди када се има у виду да је у том московском гиганту тренер Душан Ивковић а директор за међународне односе Владимир Станковић. Разлог више да се победник Улебовог купа назове "српским клубом" јесу репрезентативци Бојан Поповић и Мирослав Раичевић и бивши тренер Партизана Ненад Трајковић који је од протеклог викенда ангажован за индивидуални рад са играчима и "скаутинг".

Председник Светске тренерске организације Душан Ивковић покушава "полицијски" клуб (Динамо) да приближи по квалитету "армијском" (ЦСКА) који је за свега три године (2002-2005), захваљујући њему, превалио пут од просечности до европске суперсиле, што је некада давно и био.

– У прошлој сезони смо испунили циљ – пласман у Евролигу – на једини могући начин. Ни ментално ни по квалитету нисмо били способни да подједнако добро играмо у два такмичења. Определили смо се за Куп Улеба науштрб домаће лиге. Сада је приоритет руско првенство, уз наду да ће се Евролига проширити на 32 клуба, јер би нам у том случају за ново учешће у њој било довољно друго место. Као тим први пут играмо у Евролиги, али наши играчи имају искуство. Имамо квалитет за пласман међу 16 најбољих.

ЦСКА је за три године са Ивковићем два пута био вицепрвак Европе а једном полуфиналиста. Пролетос су "армејци" освојили титулу са италијанским стручњаком Етореом Месином који је "покупио кајмак" а Ивковић је прошлог лета у Динаму опет кренуо од нуле.

– У ЦСКА смо извршили комплетну реорганизацију по мојој замисли, што је донело резултате. Ишло се поступно. И у Динаму имам максималну слободу у одлучивању. Али, Динамо тек треба да прође пут којим је прошао ЦСКА. Старе навике се тешко мењају. Други велики проблем је то што је Динамо прошле године био носилац иницијатива за смену председника КС Русије и за оснивање професионалне руске лиге. Извукли смо дебљи крај. Сад желимо да водимо мирољубиву политику за шта је задужен наш председник Јевгениј Гомељски.

Има оних који сматрају да најезда странаца штети развоју руских играча и репрезентације. Примери Шпаније и Грчке, чије репрезентације владају европском кошарку, сведоче да странци нису погубни.

– У свему треба имати меру. Руси очигледно имају проблема са струком. Странци су ангажовани од националног тима до клубова. У Русији не постоји Удружење тренера, а ништа боља ситуација није ни са судијама. Руси морају да се потруде да подигну ниво тренерског знања и ауторитета и да врате углед судијама које би требало више да штите играче. Како објаснити то да се међу сто судија на Улебовој листи налази само један Рус. А ми у Србији управо највише можемо да се дичимо својим тренерима и судијама које последњих година суде на највећим такмичењима мечеве од највећег значаја.

Што се тиче поређења стања у српској и риској кошарци, Ивковић каже:

– У Русији је тренутно много боља ситуација, пре свега због уласка све више новца у кошарку. У Србији сам предлагао Радној групи да се заложи за одвајање клубова од Савеза и да клубови сами организују своју професионалну лигу. Код нас доминира клубаштво, а посебно су лоши односи на релацији Савеза са два наша највећа клуба Партизаном и Звездом. У Русији више од половине лиге има стабилне буџете. Савез се зато свим силама бори да задржи организацију лиге у својим рукама. Ту је корист Савеза од клупских такси велика. После два странца за сваког новог се уплаћује велика свота пара. Руска кошарка има обиље новца и слабу организацију, а код нас, на жалост, нема ни пара ни организације.

После четири сушне године нашег државног тима и свих трзавица у кошаркашкој организацији, неизоставно је питање о перспективи наше кошарке: