Моцартова недеља у Салцбургу

Специјално за Политику

Сваке године у јануару, о Моцартовом рођендану, интернационална фондација „Моцартеум” организује фестивал класичне музике, познати Моцартвохе (Моцартова недеља). Тада се у његовом родном Салцбургу окупе извођачи Моцартове музике светског угледа, попут Николауса Харнонкура, Андраша Шифа и Марка Минковског, или оркестара какви су Бечка филхармонија, „Музичари Лувра” из Гренобла или месни Моцартеум оркестар, као и ансамбли Хаген квартет и Артемис квартет.

Тај спој славних солиста и ништа мање угледних оркестара чине Моцартвохе (почиње сутра а завршиће се 30. јануара) јединственим музичким фестивалом у свету. Концерти се одржавају у великим салама Моцартеума и такозваног Фестшпилхауза, где је Хеберт фон Карајан деценијама дириговао највећим светским оркестрима исписујући тако музичку историју новог времена. Салцбуршки зимски фестивал класичне музике основан је 1956. и од тада је зенит у интернационалном концертном календару и прави драгуљ за љубитеље Моцартове музике. Посебна романтична атмосфера осећа се у барокном Салцбургу, где као „genius loci” веје дух аутентичне моцартовске традиције. Својом непатвореношћу она фестивалу даје посебну димензију – непоновљиву ноту и шарм историјског музичког миљеа. Салцбург и Моцарт су у музичкој свести срасли у историјски синоним.

У програму за 2011. Моцартово дело улази у дијалог и прожима се са модерним музичким језиком. Црвена нит тога је сусрет са музиком Албана Берга, „последњег романтичара” из такозване „бечке школе”, али и савременог аутора Хајнца Холигера, солисте, диригента и композитора. Овај Швајцарац, некад познати обоиста Берлинске филхармоније из Карајановог времена, конципирао је концертни циклус у коме се преплићу његова и Моцартова музика. У тој мрежи и контекстуализацији музичких поетика, сходно визији уметничког директора фестивала Стефана Паулија, састоји се срж и филозофија овог фестивала – продуктивни дијалог традиције, модерне и савремене музике. Такав модел естетичког укрштања Моцарта са прошлим и модерним показао се продуктивном матрицом већ више од пола столећа.

Импозантан је списак овогодишњих учесника: диригенти – Николаус Харнонкур, Ајвор Болтон, Денис Расел Дејвис, Рене Јакобс, Готфрид фон Голтц...; оркестри – Академија за стару музику у Берлину, Камерата Салцбург, Бечка филхармонија; солисти – Хајнц Холигер, Гидон Кремер, Маурицио Полини, Кристијан Тецлаф, Јирг Видман, Фазил Сеј, Тереза Цимерман; певачи – Роландо Вилазон, Анете Даш (нова дива на оперској сцени Немачке), Филип Жаруски (француски тенор), Томас Квастхоф, Кристина Шефер; ансамбли и хорови – Хаген квартет, Арнолд Шенберг хор, Салцбуршки Бах хор, „Штутгартски вокални солисти” – да споменемо само најпознатије. Осим концерата, предвиђена су и друга пропратна догађања: уводна предавања, форуми за дискусије, разговори уметника, пројекције филмова и одржавање веома популарних „мајстерциклуса”. У једном посебном циклусу предавања биће изложени резултати музиколошких студија у чијем је истраживачком фокусу био однос Моцарта према Хендлу и музичкој фамилији Бах.

Зоран Андрић