Прегледи као у НАСИ

Када су му ставили маску, прикључили на ЕКГ апарат и објаснили да треба да трчи по траци да би се видело у каквој је форми и колико кисеоника „троши” његов организам, није ни слутио какве ће све резултате моћи да добије после тестирања. На основу функционалног теста оптерећења медицинари су му затим проверили реакцију тела на физички напор и способност организма да то издржи. Није му било тешко ни да прегура „боцкање” руке да би му урадили анализу крви, да из све снаге „дува” у специјалну цев да би му се проверио капацитет плућа, али ни да уради психолошке тестове како би се видела процена његове личности. Пре тога, груди су му обрисане бензином, затим су му залепљене електроде, на њих прикачени каблови који су спојени са апаратом, а на монитору праћен рад срца. Поставили су му уређај који мери пулс, а преко свега тога стављена је мрежица која држи све ствари да би „запис био бољи”. Затим се бира величина маске за дисање, која је повезана са апаратом. Тест може да почне.

Милан Дишовић, члан џудо репрезентације Србије, само је један од многобројних спортиста кога смо затекли у ординацијама Републичког завода за спорт у Београду, која по бројним анализама и раду подсећа на савремено уређене установе у свету, а неки га пореде и са истраживачким центром НАСЕ. То није случајно, јер се баш на овом месту, једином државном у Србији, обављају јединствени прегледи за спортисте и све заљубљенике у спортске активности.

– Први пут сам овде на прегледу. Мислим да је ово почетни корак у прављењу добрих спортских резултата. Најтеже ми је било трчање по траци са маском. Осећао сам се исцрпљено. Али, баш сам задовољан третманом – објаснио је Дишовић, док је стрпљиво заокруживао одговоре у психолошком тесту и чекао да са другарима џудистима крене на још нека тестирања.

Зидове установе красе урамљени дресови са потписима репрезентативаца, кошаркаша и одбојкаша, а управо на овом месту могу да се сретну најбољи спортисти наше земље: фудбалери, тенисери, ватерполисти, али и кајакаши, једриличари, шахисти... Њихови клијенти су били и тенисери Јелена Јанковић и Виктор Троицки, и кошаркаш Ненад Крстић, и пливачи Нађа Хигл и Милорад Чавић... Једно од ведрих лица које смо затекли у овом храму здравља и спорта је и Милена Рељин, прослављена ритмичка гимнастичарка.

– Спорт не иде без здравља. У неким местима је долазило до кобних исхода, јер деца, као и одрасли спортисти, нису ишли на редовне контроле. Морамо да будемо одговорни према себи и да бар једом у шест месеци контролишемо здравље. А осим прегледа које обављамо овде, срећни смо што од новембра 2009. године деца могу у одличним условима и да тренирају управо на овом месту – каже Милена Рељин.

Када кроче у ординацију Републичког завода за спорт, заинтересоване особе морају да прођу исти пут. Без обзира на то да ли је неко мање или више позната личност – провлачења нема. Најпре се попуњава формулар са основним подацима, затим се особи отвара картон и ради анализа крвне слике. Лекари му затим мере висину, тежину, и раде ЕКГ преглед, мери му се пулс, раст стопала и кичме... Следи такозвано функционално испитивање кардиоваскуларног и респираторног система, а спортиста добија и анализе лактата у крви на основу којих може да се види да ли има „добар финиш”, односно колико напора може да издржи на такмичењу. Трака за трчање може да повећава брзину и нагиб, највећа је у окружењу, а неки подаци показују да се на сличној – тестирају чак и коњи.

– Све што се из ове области ради у свету, ради се и код нас. Имамо и опрему за теренско тестирање, па тако можемо да прегледамо на лицу места рецимо веслаче, или атлетичаре. Привилегију за бављењем врхунским спортом имају само здрави људи, а рекреативци такође могу да долазе на прегледе и контролишу здравље. Лоша кондиција и седећи начин живота су фактор ризика за појаву хроничних незаразних болести. Зато је важно вежбати – објаснио је др Јован Златковић, специјалиста медицине спорта који је у тому са Мирјаном Живановић, медицинском сестром.

Спирометријским испитивањима, каже др Златковић, они виде какав капацитет плућа има човек, а могуће је урадити и ултразвучни преглед срца. Медицинари ове куће откривају обољења у самом зачетку, па су тако неки изашли са дијагнозама, анемије, поремећаја рада и „прескакања” срца. Динамично је и у Центру за аналитику и моторично тестирање, где смо затекли спортисте како скачу у висину, замахују рукама, стоје на једној нози, вежбају гипкост... Немања Бадњаревић, стручни сарадник, каже да се тестови одређују на основу специфичности спорта и да су они веома важни за ову популацију људи. Психолог Милица Николић напомиње да они на основу тестирања добијају процену личности, интелектуалних способности и сналажења у спортским ситуацијама. Пратећи њихове профиле личности, Николићева каже да је реч о здравој популацији, одговорним особама које су емоционално стабилне, имају лидерске способности и развијен колективни дух.

Малишани који се баве неким спортом за прегледе издвајају 590 динара, а врхунски спортисти до 10.000 динара, зависно од тога шта све треба да ураде. Они који планирају да се подвргну прегледима, морају да имају на уму да се то не завршава за трен ока, већ да треба да издвоје неколико сати.

Д. Давидов-Кесар