НБС повећала обавезну резерву банака

Извршни одбор Народне банке Србије усвојио је нову Одлуку о обавезној резерви банака код централне банке која треба да спречи да се (од фебруара до априла 2011) у тренутним условима, у којима је инфлација изнад горње границе циља, у систем убризга додатна ликвидност како је предвиђено до сада важећом одлуком из марта 2010. године, саопштила је јуче НБС.

Истовремено, усвојене измене отварају простор за мању потребу рестриктивног прилагођавања референтне каматне стопе у наредном периоду, наведено је у саопштењу.

Нова одлука о обавезној резерви смањује експанзивност инструмента обавезне резерве и доводи га у већи степен сагласности са потребом веће рестриктивности монетарне политике у целини да би се обуздала инфлаторна очекивања и спречило да се ефекти пољопривредног шока и поскупљења хране пренесу на друге цене.

Основне новине које се предлажу новом одлуком односе се на прописивање диференцираних стопа обавезне резерве које се примењују на динарску и на девизну основицу, у зависности од рочности обавеза, односно извора финансирања банака. Такође, новина је и утврђивање обавезе динарског издвајања дела девизне обавезне резерве уз примену диференцираних стопа.

На део динарске основице коју чине обавезе са уговореном рочношћу до две године стопа обавезне резерве остаје пет одсто, док на динарске изворе финансирања банака са рочношћу преко две године, стопа обавезне резерве је спуштена на нулу, односно банке уопште неће издвајати обавезну резерву.

Девизна обавезна резерва на изворе финансирања банака са уговореном рочношћу преко две године остаје 25 одсто, а на обавезе са краћом рочношћу обавезна резерва се подиже на 30 одсто.

Новом одлуком утврђена је и обавеза динарског издвајања дела девизне обавезне резерве у еврима, такође по диференцираним стопама, од 15 одсто на изворе до две године и 10 одсто на оне са рочношћу преко две године.

Због различитих ефеката које ће нове мере произвести по банкама, у зависности од њихових активности у претходном периоду, усклађивање обрачуна и издвајања обавезне резерве банке ће вршити постепено у три рате, почев од обрачуна на дан 17. фебруара, а закључно са обрачуном на дан 17. априла 2011. године.

Тренутно ефективна стопа девизне обавезне резерве, која је била и изнад 40 одсто, износи 32,3 одсто, а са њеним даљим смањивањем НБС ће наставити када се инфлација буде вратила у пројектоване оквире, наведено је у саопштењу.

Гувернер Дејан Шошкић изјавио је на конференцији за новинаре да ће и у наредних шест месеци остати олакшице мањег издвајања девизне обавезне резерве за банке које буду одобравале субвенционисане кредите.

– Олакшица ће се односити на субвенционисане кредите за ликвидност, трајна обртна средства, извозне послове и инвестиције, у односу на њихово стање од 13. јануара ове године – рекао је Шошкић.

Гувернер је истакао да ће применом нове одлуке Извршног одбора НБС о утврђивању различитих стопа обавезне резерве у зависности од рочности обавезе, односно извора финансирања банака, бити смањена укупна обавезна резерва за 268 милиона евра. Од тога ће смањење обавезе девизног издвајања бити у износу 329 милиона, док ће динарски део издвајања бити повећан у вредности од око 61 милион евра.

Нове монетарне мере, како је рекао Шошкић, треба да подстакну банке да дају позајмице са дужим роком отплате, а истовремено спрече ослобађање динарске ликвидности која би утицала на раст инфлације.

Нови прописи неће се примењивати на обавезе банака које се односе на њихов допунски капитал, затим на новац примљен од међународних финансијских организација и депозите и кредите примљене из иностранства од 1. октобра 2008. до 31. марта 2010. године до доспећа тих обавеза, а најкасније од краја 2013. године.

Шошкић је рекао да је централна банка повећала референтну каматну стопу са 11,5 одсто на 12 одсто да би обуздала висока инфлаторна очекивања. Он је најавио да ће централна банка и убудуће монетарну политику прилагођавати испуњењу циља да инфлација у 2011. години буде 4,5 одсто, са одступањем плус или минус 1,5 одсто.

Процене гувернера су да ће инфлација, после раста у првим месецима, бити успорена од половине 2011. године. „На инфлациона очекивања у наредном периоду утицаће раст регулисаних цена, као и цена хране и кретање светских цена нафте”, рекао је Шошкић.

Гувернер је изнео податак да је у 2010. години динар према евру номинално ослабио за 9,1 одсто, а реално за око два одсто и подсетио да је последњих месеци курс динара релативно стабилан. Он је прецизирао да су на јачање динара утицали повећање референтне каматне стопе, пад премије ризика земље и емисије трезорских записа индексираних у еврима која је повећала тражњу банака за динарима.

Шошкић је нагласио и да је током 2010. настављен раст пласмана банака у Србији, заснован пре свега на домаћим изворима финансирања, а девизна штедња становништва у претходној години повећана је за додатну 1,1 милијарду евра. Он је навео и да би требало постепено смањивати обим субвенционисаних кредита, у складу са договором са Међународним монетарним фондом, тако да се клијенти банака у будућности доминантно задужују по тржишним условима.

Бруто проблематични кредити у новембру 2010. износили су 17,4 одсто, а током прошле године раст учешћа проблематичних кредита у укупним кредитима био је знатно спорији него 2009. године, указао је Шошкић. Према његовим речима, банкарски сектор Србије предњачи како по висини капитализованости, тако и по нивоу покривености проблематичних кредита, што обезбеђује стабилност банака.

У овој години очекује се да Србија оствари раст бруто домаћег производа (БДП) од око три одсто, по основу опоравка домаће тражње, и то пре свега инвестиција, тврди Шошкић. Он очекује мањи, али и даље позитиван, допринос нето извоза расту економске активности. Раст БДП-а у 2010. години од 1,5 одсто у највећој мери био је заснован на опоравку спољне тражње и нижем спољнотрговинском дефициту, а позитиван допринос уследио и по основу раста инвестиција, док је утицај финалне потрошње бити негативан, рекао је гувернер.

Он је истакао да се економски опоравак још није у пуној мери одразио на кретања на тржишту рада напомињући да без повећања запослености привредни опоравак није стабилан и одржив.

За 2010. годину очекује се дефицит текућег рачуна платног биланса од седам одсто БДП-а, а у 2011. години платнобилансни дефицит од 8,4 одсто БДП-а.

Нето прилив по основу страних директних инвестиција у 2010. години, према прелиминарним подацима, износи око 860 милиона евра, што је ниже од планираног износа од милијарду евра, указао је Шошкић.

У. Е. Р.